Бошњачки политичари у Федерацији БиХ сутра славе такозвани „дан независности БиХ“, празник који се не признаје у Републици Српској, нити се слави.

Застава БиХ

Овим је настављена већ уобичајена пракса бошњачких политичара, која траје већ четврт вијека, а то је да одређене датуме намећу као празнике Босне и Херцеговине, иако су свјесни да немају подршку за то код друга два народа, па се самим тим наведени празници празнују само у оним дијеловима државе у којој живе Бошњаци.

Тако се, осим 1. марта, у Федерацији БиХ прославља и 25. новембар као „дан државности“, а који се у Републици Српској такође не признаје, нити се празнује у оним дијеловима ФБиХ у којем живи већинско хрватско становништво.

Не славе ни Хрвати
Сутрашње обиљежавање „дана независности“ већ је, као и сваке године до сада, покренуло жестоке реакције јавности у Српској, која подсјећа да 1. март за Србе у БиХ значи отварање болних рана и сјећање на дан који је довео до крвавог грађанског рата у овој земљи.

За Србе је 1. март синоним за нелегитимни референдум, одржан уз противљење српског народа, као и подсјетник на брутално убиство српског свата, рањавање православног свештеника и паљење српске заставе на сарајевској Башчаршији.

Овај датум не буди слављеничке емоције ни код већине Хрвата у БиХ, јер се, за разлику од Сарајева, не обиљежава исто тако свечано у оним дијеловима ФБиХ у којем живи већинско хрватско становништво.

Аналитичари упозоравају да сва три народа у БиХ имају право и требају да славе своје националне или вјерске празнике, али да би, када је ријеч о празницима који би требали да буду синоним за цијелу државу, односно заједнички празник, било логично да се изабере датум у којем би се сви пронашли.

По свему судећи, грађани ће на тако нешто морати да чекају још годинама, јер политичари у БиХ већ четврт вијека не могу да се договоре и усвоје закон о празницима БиХ који би утврдио заједничке празнике који би се славили на нивоу цијеле државе. Због чега?

Чињенице

Шефица Клуба посланика СНСД у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Сњежана Новаковић Бурсаћ, истиче да приступ према празницима и обиљежавање празника у БиХ можда најсликовитије описује колико је ова земља унутар себе подијељена.
Ми, дефинитивно, немамо исти поглед на чињенице. Бшњачки политичари их тумаче потпуно искривљено, па самим тим не можемо ни доћи до заједничког закона о празницима. То је разлог због кога се та тема избјегавала и избјегава већ годинама – истиче она за Српскаинфо.

Додаје да је највећи парадокс, бар када су у питању бошњачки политичари, то што истовремено желе да славе и 1. март и 25. новембар, иако та два празника један другог искључују.

Бурсаћева подсјећа да Бошњаци 1. март обиљежавају као такозвани „дан независности“ јер је на тај датум одржан референдум о изласку БиХ из тадашње Југославије, а на којем Срби нису учествовали.

Конфузан приступ
С друге стране, како наводи она, бошњачки политичари тврде да је 25. новембар „дан државности БиХ”, а тај датум је одабран у помен на прво засједање ЗАВНОБИХ-а 1943. године у Мркоњић Граду, када је БиХ дефинисана као једна од шест равноправних република у тадашњој Југославији. ЗАВНОБИХ је, истиче Бурсаћева, рекао да је ова земља и српска и хрватска и бошњачка.

– У томе се можда огледа и тај њихов конфузан приступ овој земљи и политици, који нас држи у блокади свих ових година. Бошњачки политичари не желе да реално и чињенично сагледају како садашњост, тако и прошлост – истиче Бурсаћева.

Сматра да би се 1. март требао обиљежавати као најтрагичнији дан у БиХ, јер су на тај датум Срби искључени из процеса који су довели Босну и Херцеговину до ратног сукоба.

Истовремено је, додаје она, тај датум један од најтужнијих дана у новијој српској историји због убиства српског свата, рањавања православног свештеника и догађаја који су након тога услиједили.

Извор:Srpskainfo