Када је Уставни суд Босне и Херцеговине на сједници у Мостару 23. септембра, донио одлуку којом Закон о шумама којег је усвојила Народна скупштина Републике Српске није у складу са Уставом БиХ кренула је нова фаза у историје Републике Српске.

Уставни суд БиХ

Да поједине одредбе узакона о шумама Српске нису у складу са Уставом БиХ, рекао је тада Звонко Мијан, регистар Уставног суда БиХ. У апелацији је наведено да овим Законом Република Српска покушава постати титулар државне имовине, чиме са нарушава Дејтонски мировни споразум.

Уставни суд БиХ, на сједници 7. фебруара 2020. године, одлучио је у корист Бошњака и да се пољопривредно земљиште у овом ентитету сматра имовином БиХ, а не ентитета, како је то изгласала Скупштина Републике Српске крајем 2019.

Чланом 53. Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Републике Српске.

„Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба противна члану И/1, члану ИИИ/3.б) и члану ИВ/4.е) Устава БиХ јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине”, саопштено је из овог суда.

Уставни суд БиХ утврдио је поједине одредбе Закона о шумама Републике Српске нису у складу са Уставом БиХ, односно оне одредбе у којима се наводи да су шуме на подручју тог ентитета власништво Републике Српске.
Прегласавањем судија Златка Кнежевића и Миодрага Симовића, Уставни суд БиХ наставио је неславну праксу доношења штетних одлука по Републику Српску на бази већинског одлучивања и игноришући мишљење судија које је у тај Суд делегирала Српска.

Након овог потеза огаслио се и српски члан Предсједништа БиХ Милорад Додик који је позвао све политичке партије из Републике Српске да се окупе и у Народној скупштинии „пониште све што је изван Устава”. Такође, замолио је грађана да схвате озбиљност ове ситуације.

Колико је политичко Сарајево спремно далеко да иде говори ова ситуација, иако је добро познати да Републици Српској припада 49 одсто територије. Зашто су битне границе, уколико се истих нико не држи и присваја туђу имовину на начин који другој или трећој страни одговара.

„Државни удар, антидејтонски атак на Српску и њене Уставом дефинисане надлежност“, тако је предсједница Српске Жељка Цвијановић оцијенила одлуку Уставног суда.

Предсједник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић истиакао да Српска треба да каже да је дошао крај одлукама, које се “доносе, уз подршку дијела странаца”.

Иза правно неосноване и политички мотивисане одлуке стоји покушај отимања имовине Републике Српске, оцјенио је тада министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић и навео да је ријеч о милион хектара, вриједних више од седам милијарди марака.

У данашњем разговору за РТРС Пашалић је рекао да одлука Уставног суда БиХ не може и неће изазвати никакве посљедице ни по Шуме Српске, ни по пословне субјекте наслоњене на то јавно предузеће. Пашалић је констатовао да се Уставни суд запетљао, јер не би смио да се бави непостојећим законима, већ само да оцјењује уставност постојећих закона, као што не би смио ни законодавним тијелима Народној скупштини Републике Српске или парламенту БиХ да налаже шта смије или не смије бити у неком закону који тек треба да буде донесен.

Колико је теротеријални интегритет битан за Републику Српску и њен народ видјели смо већ у прошлости, а уколико неко покуша и то да вам одузме, онда народ и политика треба да буду уједињени и сложни, вођени истим интересима. Па шта је онда труло у држави Босни и Херцеговини и зашто се копља увијек ломе на само једном ентитету односно на Републици Српској?

Опозиција наклоњена политичком Сарајеву, Устав БИХ наклоњен Федерацији Босне и Херцеговине, а Дејтонски споразум је постао лош изговор слабим опозиционарима још слабије политике.