Екологија или енвиронментализам јесте покушај равнотеже између људи и различитих природних система од којих они зависе на тај начин да се свим компонентама обезбиједи одговарајући степен одрживости. С обзиром на чињеницу да се Република Српска може похвалити природним богатствима и ресурсима, развијеном пољопривредом, али и осталим гранама привреде, важна је брига о самој животној средини.

Еколошка освијештеност Републике Српске

Закон о заштити животне средине

Република Српска има јасно донесене законе о заштити животне средине. Законодавни одбор Народне Скупштине Републике Српске 28. марта 2007. године, утврдио је пречишћени текст Закона о заштити животне средине.

По члану 1. овим законом одређује се: очување, заштита, обнова и побољшање еколошког квалитета и капацитета животне средине, као и квалитет живота, мјере и услови, оквир правних мјера и институција за очување животне средине, финансирање активности те послови и задаци органа управе предвиђени законом и подзаконским актима, те обавезе органа јавне управе.

Као што је у Закону навдено, постоје институције и органи који воде рачуна о заштити животне средине. Један од таквих органа је Јавна научноистражовачка установа „Институт за заштиту и екологију Републике Српске“, Бања Лука, који је основан давне 1976. године. Оснивач института је Влада Републике Српске, у име Републике Српске. У Одлуци Владе (Оснивачки акт) стоји: „Дјелатност Института је дјелатност од општег и посебног друштвеног интереса којом се обезбјеђује остваривање права и дужности правних и физичких лица и остваривање других законом прописаних интереса у области заштите животне средине, заштите на раду и заштите од пожара и представља научнистраживачку и специјалистичку институцију у области заштите животне средине, заштите на раду, заштите од пожара и сродних области и обавља основна, примијењена и развојна истраживања од стратешког значаја за Републику.“

Поред института, ту је и Фонд за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске. Основан је као правно лице са јавним овлашћењима, чија су права, обавезе и одговорности утврђене Законом о Фонду и финансирању заштите животне средине Републике Српске, Статутом Фонда и другим прописима.

Привредна комора Републике Српске је 2002. године истакла је рециклажу као један од битних елемената заштите и развоја животне средине.

Рециклажа у Републици Српској је тек у повоју. У једином предузећу у БиХ, које се бави рециклажом ПЕТ амбалаже, у Добоју, истичу да се код нас недовољно прикупља и разврстава отпад па тако од 500 тона, колики је капацитет фабрике, мјесечно се рециклира тек 300.

Савјетодавно вијеће за заштиту животне средине Републике Српске

У циљу остваривања шире друштвене, научне и стручне основе за заштиту животне средине, образује се Савјетодавно вијеће за заштиту животне средине у циљу пружања савјета Влади и министру надлежном за питања заштите животне средине. Вијеће образује Влада као посебно тијело које има консултативну и савјетодавну улогу. Састоји се од 15 чланова и то из удружења за заштиту животне средине и организација и установа које заступају стручне и економске интересе, као и научних кругова именованих у Вијеће од стране предсједника Академије наука који су сразмјерно заступљени.

Еколошки проблеми и кризе

Постојање еколошких проблема и криза указује на значај неопходних промјена односа према природи како на локалном тако и на глобалном нивоу.

У циљу остварења одрживог развоја за одрживу садашњост и будућност, еколошки промотери као што су међународна јавност, политичари, научници, еколошки покрети и организације постоје на глобалном и локалном нивоу да развију еколошку културу и еколошку свијест, те еколошку политику и право као неопходне претпоставке остварења концепта одрживог развоја.

Под шумама више од половине површине Српске

Укупна површина шума и шумског земљишта Републике Српске, према подацима Катастра шума и шумског земљишта, износи 1.282.412 хектара или 51,7 одсто од укупне површине Републике Српске, а на једног становника Српске отпада око 0,7 одсто хектара шумом обраслог шумског земљишта.

Површина шума у својини Републике Српске од шумског фонда износи 982.893 хектара или 77 одсто, а приватних шума без шумског земљишта 281.965 хектара или 22 одсто, док на површине узурпираних шума и шумског земљишта отпада 17.554 хектара или један одсто, подаци су Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Из Министарства истичу за Срну поводом 21. марта – Свјетског дана шума – да највеће учешће у укупном шумском фонду Српске има категорија високих шума 50,2 одсто, док категорија изданачких шума има учешће од 27,6 одсто.

Очуван шумски екосистем у Српској

Значајно учешће високих шума са природном обновом, као економски и еколошки највриједнијем шумском ресурсу указује на очуваност шумских екосистема у Српској, као и на одговоран приступ сектора шумарства у газдовању шумским ресурсом кроз дужи период на овом простору.

Из Министарства наводе да су заштићена подручја природе у Српској у највећој мјери шумски екосистеми, као што су национални паркови “Козара”, “Сутјеска”, “Дрина” и други, као и да се Српска поноси са своје три прашуме – Перућица, Јањ и Лом, те да се у посљедње вријеме посвећује значајна пажња издвајању заштитних шума и шума посебне намјене, прије свега за потребе туризма и рекреације.

Лани пошумљено 476 хектара

Ради повећања површина под шумама у 2020. години пошумљена је 476 хектара, наводе у Министарству.

Изградњом „Центра за сјеменско-расадничку производњу” у Добоју обезбиједили су се услови за дугорочну и стабилну производњу сјемена и садног материјала шумског дрвећа, воћкарица, хортикултурних и медоносних врста.

„Подизање овог центра представља савремен корак према развијеном шумарству Европске уније, као и основу на коју се могу надограђивати модерни системи и технологије осталих области савременог шумарства“,  наводе у Министарству.

Неопходно је перманентно подстицање шумарства ка повећању шумског фонда, јер се тиме, осим очигледног улагања у привредни ресурс, врши улагање и у смислу свих других функција, социјалних и заштитних које шума пружа.

Природно богатство и ресурси Српске су данас препознати и у свијету, па самим тим развој екосистема није више непознаница. Да се на изградњи и доградњи екоситема Српске  треба још радити апеловали су и из Министарства.

Први корак на овом путу је да сваки становник Српске почне да размишља о природи као пријатељу из којег се црпе сва добра која нас хране и окружују. Нарушавање екосистема значи нарушавање природе, а самим тим и квалитета живота.

Редакција