Дванаестог априла Република Српска обиљежава Дан руских добровољаца у знак сјећања на Русе који су вијековима ратовали за независност Срба. На жалост, у Русији многи нису чули за овај датум, иако је директно везан за руско страдање и пролијевање руске крви. Он не смије бити заборављен. Исто тако, многи не знају да су и Срби дали значајан допринос руским побједама.

Дан руских добровољаца

Хајде да се присјетимо како су наши народи спасавали једни друге.

Руси за Србе

Дана 12. априла 1877. године Руски Цар Александар II објављује рат Османском царству. Руску армију пребацују иза Дунава да братске хришћанске народе ослободи турског јарма. Прије овог догађаја снажан добровољачки покрет из Русије одлазио је да помогне Србији. На хиљаде руских војника и официра добровољно је хрлило да одбрани Србију. Персонификација овог покрета био је Николај Николајевич Рајевски, унук легендарног јунака Отаџбинског рата из 1812. године генерала Рајевског. Николај Николајевич је јуначки погинуо у бици код села Горњи Адровац на југу Србије, гдје му се налази и споменик који Срби брижно чувају.

Током Првог свјетског рата персонификација руских добровољаца била је медицинска сестра Дарија Коробкина. Она је помагала рањеним борцима и погинула у тешкој бици на ријеци Дрини 1914. године. За живота је говорила: «Када би само знали Руси какву муку трпе Срби, пожурили би преко Карпата. Али, они то не знају». Сјећање на одважну медицинску сестру овијековјечено је спомеником.

Почетком `90-тих година када се распадала Југославија на стотине руских добровољаца поново креће да помогне српској браћи. Дана 12. априла 1993. године одиграла се неравноправна битка на узвишици Заглавак у Републици Српској. Срби и Руси тада јуначки одбијају напад вишеструко јачих непријатељских снага. Међутим, то је само мали дио руске помоћи Србима.

Али, и Срби су много тога учинили за Русију.

Срби за Русе

Имајући у виду блиске историјске везе Руске Империје и Србије, много Срба је ратовало за интересе Русије, при том, ништа мање храбро од Руса који су гинули за интересе Србије. Око 60 Срба у XVIII и XIX виjеку постали су генерали руске армије. У знаменитој Бородинској бици десеторица од укупно 37 генерала били су Срби. У Новоросији су српски јунаци основали двиjе области – Славјаносербију и Нову Сербију. Неколико вијекова касније српски добровољци се боре за независност Луганске и Доњецке Народне Републике.

Истакнути дипломата Петра Великог, Сава Владиславић Лукић – Рагузински, био је Србин. Њега са правом сматрају оснивачем руске обавјештајне службе. Он је у Русију довео Ибрахима Ханибала, прадједу великог руског пјесника Александра Пушкина.

Срби су пружили уточиште многим руским емигрантима који су бјежали од ужаса Грађанског рата, али су у исто вријеме активно учествовали и у револуционарном покрету. Око 30 хиљада Срба учествовало је у Октобарској револуцији, проливши своју крв за идеале социјализма. Српски народ је у прољеће 1941. године устао против владајућег режима не дозволивши му да подржи Хитлера, због чега је њемачка војска упала у Југославију што је за неколико мјесеци одложило нацистички напад на СССР. Затим су Срби организовали антифашистички отпор што је принудило Њемачку да за његово гушење пребаци неколико дивизија које би иначе биле послате на Источни фронт. Послије је совјетска армија, заједно са југословенским партизанима ослободила Балкан, што у Србији, за разлику од земаља на Западу, поштују и памте до дана данашњег.

Многи су заборавили да је 1999. године предсједник Савезне Републике Југославије Слободан Милошевић званично замолио предсједника Бориса Јељцина да присаједини тадашњу државу Србије и Црне Горе – Савезну Републику Југославију – Савезној држави Русије и Бјелорусије. Нажалост, тадашња понуда није била услишена. Међутим, нема сумње да пријатељство и савез Русије и Србије имају велику будућност. Најважније је да никад не заборавимо наше историјске везе.