Судија Уставног суда БиХ Златко Кнежевић навео је да постоје три спорна питања због којих није сагласан са пресудом и због којих је гласао против проглашења неуставним одредбе Закона о шумама Републике Српске.

Бањалука – Златко Кнежевић

Кнежевић је издвојио мишљење у спорној пресуди овог суда од 23. септембра којом су проглашене неуставним одредбе Закона о шумама Републике Српске.

Он није сагласан ни са ранијом пресудом којом се Српској оспорава право власништва над пољопривредним земљиштем, а у образложењу свог става је подсјетио на своје од раније познате ставове да Уставни суд треба да тумачи, а не да креира одредбе Устава.

– Уз сву опасност поједностављивања, за мене се одлука већине своди на три спорна питања. То су поистовјећивање јавног добра и државне имовине, затим толерисање, па чак и наглашавање различитих законских рјешења о истом питању /шумама/ и прихватање дискриминишућег статуса Републике Српске у односу на други ентитет и Брчко дистрикт – рекао је Кнежевић за Глас Српске“

Према његовим ријечима, треће јесте став којим се Уставни суд поставља као надређени парламенту БиХ.

– Надлежност Уставног суда је да у односу на донесене законе оцијени да ли су у складу с Уставом, а не да у ситуацији када закон није донесен налаже парламенту шта мора или шта не смије бити у закону – нагласио је Кнежевић.

Кнежевић је нагласио да је парадоксалан закључак да Република Српска не може бити титулар шума и шумског земљишта, а сви други могу.

– Могу правна лица, могу физичка лица, може и БиХ, само Република Српска не може. Ради се о сувише озбиљном питању да бих себи допустио банализовање овог става, али се намеће питање: „Шта ако неко правно или физичко лице поклони шуме Републици Српској“? Како ће се то књижити у катастру и да ли смију уопште да књиже у корист Републике Српске, односно да ли нотари смију да сачине такав уговор – наопоменуо је Кнежевић.

Када се говори о рушењу владавине права и дискриминаторном ставу, наводи он, довољно је поновити наводе према којима је Брчко дистрикт власник шума и шумског земљишта на свом подручју те федерални пропис који говори да су шуме и шумско земљиште државна имовина чији је власник Федерација БиХ.

– Дакле, имамо неусклађене и супротстављене законске системе, али не због грешке законодавца, већ због реакције Уставног суда који тврдоглаво брани свој став да може да одлучује само на основу поднесеног захтјева за оцјену уставности, а не жели да види да једностраним одлучивањем руши владавину права и уставну равнотежу. Тако се сви ми у Уставном суду клижемо ка непризнавању наших одлука, дајемо за право тврдњама о неправедном поступању – указао је Кнежевић.

Он је појаснио да Уставни суд има врло јасне надлежности и да не смије унапријед да наложи законодавцу како треба да гласи будући закон.

– Ова одлука управо налаже законодавцу шта не смије да буде у будућем закону. Дакле, каже законодавцу да треба донијети закон о државној имовини, а у том закону не смије предвидјети да власник шума и шумског земљишта буде Република Српска – навео је Кнежевић.

Или, додао је он, одлука каже законодавном тијелу Републике Српске да могу донијети само закон којим Српска не може бити титулар својине на шумама и шумском земљишту.

– До тада – до врло, врло далеке будућности, ако ће такав закон уопште постојати – у БиХ ће владати правни хаос, различита законска рјешења и све у корист нарушавања владавине права – оцијенио је Кнежевић.

Осим Кнежевића и судија Миодраг Симовић дао је изјаву о неслагању са одлуком већине.