Лидија Кораћ, чланица ЦИК-а од 96. до 2001. године, каже да се избори у БиХ и даље проводе на исти начин као и деведесетих година прошлог вијека. Ни милиметар нисмо одмакли упркос технолошком напретку. Резултате још немамо, ЦИК пребацује одговорност на друге и још више урушава наше повјерење у изборни систем.

Избори у БиХ и даље се проводе на исти начин као и деведесетих година прошлог вијека. Ни милиметар нисмо одмакли упркос технолошком напретку. А могли смо. И то без измјена Изборног закона. Потребна је само добра воља ЦИК-а.

Лидија Кораћ, бивша чланица изборне комисије БиХ, правница, у разговору за Интервиеw наглашава да одлука ЦИК-а о поновном бројању гласова за предсједника Републике Српске није утемељена на Изборном закону. Споран је члан закона на који су се позвали. Елемената за доношење ове наредбе било је одмах након избора и ЦИК је то требао учинити тада, по службеној дужности.

Прошло је девет дана од Општих избора у БиХ, а у Централна изборна комисија још није објавила коначне резултате. Од изборне ноћи буквално се ослањамо на податке политичких странака. Зашто ЦИК није у стању на вријеме обавити овај посао?

Још прије десетак година сам указивала да наш изборни процес није ни фер, ни демократски, те да немамо слободне изборе у смислу самог Устава БиХ. Од 1996. године до именовања Изборне комисије 2001. била сам члан Привремене изборне комисије ОСЦЕ-а. Ми смо у БиХ задржали исти начин провођења избора који је био 1996. године. Признаћете да то није логично нити нормално ако погледамо колико је технологија у међувремену напредовала. Један од основних постулата слободних избора јесте повјерење грађана у изборни процес. Чини ми се да то повјерење није нарушено нити у једном изборном циклусу као у овом посљедњем.

Проценат излазности на овим Општим изборима је мањи за неких пет посто него прије четири године. Сигурно је више разлога. Или су грађани уморни од избора или од економске ситуације у којој се налазе, или по старом обичају кажу да немају за кога гласати. Ја мислим да је то неповјерење прије свега израз да ми резултате избора немамо на вријеме. Ми ћемо их имати тридесети дан након одржавања избора, што је законска обавеза.

Какве би конкретно кораке ЦИК могао подузети?

Знамо шта треба промијенити у Изборном закону БиХ и који су путеви за то. Требамо промијенити прије свега Устав да би дошли до фазе промјене Изборног закона. Међутим, ЦИК има могућност да проведбеним актима уреди начин бројања, начин прикупљања гласачких листића, да утврди резултате избора, да утврди начин подношење приговора, захтјева за поновно бројање… Ту се уочавају неке мале назнаке, али мислим да нису суштинске. Могли смо слушати ЦИК како су ове године унаприједили изборни процес на начин да смо окренути приликом гласања према бирачким одборима, што ће онемогућити фотографирање гласачких листића и то је све уреду, али то никако не може бити суштинска измјена која ће вратити повјерење грађана у изборни процес.

Ево, нећу говорити о електронском гласању. Говорићу о нечему што је врло једноставно увести. Чули смо од ЦИК-а да постоји видео-надзор у главном центру за бројање. То је одредба која произилази из проведбених аката ЦИК-а. Није садржана у Изборном закону. Камере се могу поставити на свако бирачко мјесто. То апсолутно закон не забрањује и мислим да, осим електронског гласања и скенирања гласачких листића, у овом моменту су биле испуњене све претпоставке за видео-надзор. Унаточ великом новцу који је потрошен за обуку бирачких одбора коју је проводио ЦИК, ми сада имамо став Комисије да су бирачки одбори катастрофални. Како је то могуће ако су обучавали бирачке одборе? Како је могуће да нису могли изнаћи средства од међународних организација, а сигурна сам да би то било подржано, да осигурају видео-надзор.

Бирачки одбори су, према ЦИК-у, најслабија карика изборног процеса.

Што се тиче самог бројања, то превасходно јесте одговорност бирачких одбора и општинских, односно градских изборних комисија. Међутим, ЦИК се не може изузети од одговорности за цјелокупни изборни процес. То је њено овлашћење која је утврђено Изборним законом.

ЦИК је наредио поновно бројање гласова за предсједника Републике Српске. Је ли ова одлука била очекивана?

Ова одлука је еклатантан примјер кршења Изборног закона БиХ. ЦИК се позвао на одредбе закона на које се није могао позвати. Лично, као грађанка БиХ, као правник, као неко са искуством, сматрам да су пуно раније били испуњени услови за поновно бројање. ПДП са коалицијом и кандидатом Јеленом Тривић прогласио је побједу у изборној ноћи, а ујутру је исто учинио и СНСД. У наредних три четири дана имали смо толико података да је дошло до физичког насиља, до крађе… Централна изборна комисија је могла тада на темељу закона и по службеној дужности донијети одлуку о поновном бројању али не начин на који је то урадила сада. Члан закона на који су се позвали чланови ЦИК-а који су гласали за ову наредбу апсолутно је неутемељен. Али, понављам, они су то могли урадити по службеној дужности. Било је толико ствари које су указивале, не само да су учињене неправилности, него да ће повјерење грађана ове земље бити нарушено изборним процесом и да ће остати сумња да ли је стварни побједник тај или неко други. ЦИК мора бити примјер поштивања закона. Уколико они не поштују закон како да то очекујемо од чланова бирачких одбора који су представници политичких странака.

И ове године био је огроман број неважећих листића. Да ли је то нека порука грађана?

Увијек ће тога бити. То није случај само у БиХ него и у развијеним европским демократијама. Празни листићи су један вид протеста. Да ли се може манипулирати таквим листићима? Наравно да може. Увијек се може манипулирати изборним процесом све док не будемо имали видео-надзор, скенирање гласачких листића и док ми не будемо имали електронски унос који ће осигурати да резултате избора имамо два до три сата након одржаних избора.