Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић демантовао је, како је истакао, најгнусније лажи које је о њему и његовом ратном путу изнио пуковник Милоје Мисирача, те најавио приватну тужбу за клевету.

Милуновић је навео да је Мисирача клевету злонамјерно изнио да наруши његов углед и част као министра.

„Поносан сам на свој ратни пут. Пролио сам крв за Републику Српску и вријеђају ме гнусне лажи које, због јефтине политике, у јавност пласирају саобраћајац Мисирача и њему слични“, истакао је Милуновић у демантију.

Милуновић је истакао да је од 15. јула 1991. године до 15. јула 1992. године провео у 3. Банијском одреду, а не, како је Мисирача навео, до јула 1991. године, након чега је Банијски одред ушао у састав 11. Дубичке бригаде као 3. Пјешадијски батаљон, а не како је Мисирача истакао, „да мјесец и по дана нису пристајали да уђемо у састав никакве јединице“.

„Нисам шетао око кукурузане и нагазио на нашу паштету и повриједио пету. И нисам повреде задобио у јулу и остао на боловању до децембра 1992. године. Рањен сам 7. октобра 1992. године, посљедњи дан ослобађања Брода као командир Друге чете Трећег батаљона 11. Дубичке пјешадијске бригаде“, навео је Милуновић.

Милуновић је истакао да је то било тешко рањавање, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.

„Како је наведено у опису догађаја, цитирам: `Приликом извођења интензивних борбених дејстава у нападу именовани је тешко рањен гелерима противпјешадијске мине у стопало, десно кољено и лијеву наткољеницу`“, истакао је Милуновић.

Према његовим ријечима, на истом мјесту је и прага наишла на противтенковску мину и том приликом је рањен возач, а двојица послужилаца су нагазила на противпјешадијску мину, што говори да је цијело подручје било минирано.

Милуновић је нагласио да му се након рањавања боловање и рехабилитација, у складу са законом, признају као учешће у рату, као и осталим ратним војним инвалидима.

„Након рехабилитације сам, по писаном одобрењу Министарства одбране, заједно са командантом Слободаном Боројевићем, одлазио у смјене, по распореду команданта, у 3. Пјешадијски батаљон, а по повратку обављао дужности у Одсјеку Министарства одбране, као и командант Боројевић“, напоменуо је Милуновић.

Милуновић је навео да је демобилисан из 11. Дубичке бригаде 21. септембра 1994. године, од када се налазио на ратном распореду 7450 Пале, истичући да је то војна пошта Министарства одбране Републике Срспке у којој су вођени сви припадници Министарства одбране.

„О овим чињеницама саобраћајац Мисирача није могао ни да зна, јер је у 11. Дубичку бригаду дошао тек 8. октобра 1994. године. Камо среће да никада није дошао у ту бригаду, јер су захваљујући његовом кукавичком и неумјешном вођењу јединице страдали моји бројни саборци, кумови и пријатељи, а да при том није остварен никакав борбени ефекат“, истакао је Милуновић.

Милуновић је навео да је Мисирача тек 1993. године из Србије дошао у рат, иако му је као официру рођеном на овим просторима била морална и патриотска дужност и обавеза да буде уз свој народ од самог почетка ратних дејстава.

Ресорни министар истиче да је крајње срамна изјава „о прљавим стварима на Банији од човјека који је уживао у луксузу у Македонији или Србији у то вријеме, истичући да је Банијски одред био частан одред у саставу тадашње 10. партизанске дивизије, који је, у тешким временима 1991. године, спасио народ од планираног покоља“.

На коментар посланика СПС-а Максима Скоке из Гацка, који је затражио да ресорни министар поднесе оставку „уколико су тачне информације да је себи уписао измишљених 56 мјесеци учешћа у отаџбинском рату“, Милуновић је истакао да је Скоко свој патриотизам и љубав према народу и отаџбини имао прилику да покаже у рату, јер је у више наврата одлазио из ратне јединице и борац је тек 4. категорије.

Мисирача је рекао да Милуновић „никада није носио униформу Војске Републике Српске“ и да „таква особа, која никада није руководила једним одјељењем, не може бити подобна да обавља старјешинску дужност“, пренијели су медији.