Наводно именовање њемачког политичара Кристијана Шмита као високог представника у БиХ представља примјер грубог мијешања у унутрашње ствари БиХ, чиме се крши члан 41 Бечке конвенције о дипломатским односима, наводи се у 26. Извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.

Извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН

У другом дијелу Извјештаја под називом “Одржива, мирна и просперитетна БиХ мора бити заснована на владавини права”, истиче се да је Шмитово именовање потпуно нелегитимно јер Управни одбор Савјета за спровођење мира /ПИК/, чак ни његова већина, немају правни основ да именују новог високог представника.

Ни Дејтонски споразум, нити Савјет безбједности УН нису ПИК-у или његовом Управном одбору дали таква овлашћења, истиче се у тексту.

– То што је Шмита наводно именовала само шачица чланова Управног одбора ПИК-а само је демонстрација силе која нема никакве везе са правом или правном процедуром – став је Владе Српске.

Како се наводи, одређени чланови Управног одбора ријешили су не да имају правно овлашћење да именују новог високог представника, већ просто да их у томе нико не може спријечити.

У извјештају се подсјећа да је ПИК ад хок, самоименовани скуп земаља и организација које немају оснивачки акт, ни међународни мандат, нити било какву легитимну надлежност.

Истиче се и да Савјет безбједности никада није делегирао ПИК-у никаква овлашћења, а та се група не спомиње ни у Дејтонском ни у било ком другом споразуму.

Ипак, напомиње се у Извјештају, ПИК-ов такозвани Управни одбор, омања ад хок група земаља, себи је додијелила широка права да одређује будућност БиХ, укључујући право да именује високог представника без одобрења Савјета безбједности, па и да поставља услове за затварање ОХР-а.

Влада Српске наглашава да Управни одбор ПИК-а нема ни правно овлашћење да поставља услове за затварање ОХР-а, али га ни то, наравно, не спречава да подржи такозвани план “пет плус два”, један скуп потпуно произвољних критеријума који имају врло мале, ако икакве, везе са оним што је БиХ потребно за успјех и напредак.

У другом дијелу извјештаја наводи се да високи представник до 2021. године, у недостатку међународне подршке, није наметнуо ниједну одлуку или вансудске казне током десет година.

Међутим, у посљедњим данима свог мандата на позицији високог преставника Валентин Инцко, посљедњи високи представник, наметнуо је закон којим криминализује изражавање одређених мишљења о историји из времена сукоба у БиХ.

Влада Српске указује да Инцков цензорски закон представља незаконит и дестабилизујући напад на Дејтонски споразум, као и на демократски уставни поредак и право на слободу изражавања које је гарантовано Уставом БиХ и Европском конвенцијом о људским правима.

– Инцкови незаконити декрети још један су примјер како такозвана међународна заједница занемарује владавину права ако јој се то не уклапа у план – порука је Савјету безбједности из Републике Српске.

Кад је ријеч о Уставном суду БиХ, у тексту се истиче да, умјесто да испуњавају своју обавезу и придржавају се Устава БиХ, већина судија, коју чине три странца и два Бошњака, изузетно често је потврђивала неуставну централизацију коју су вршили високи представници, као и слабљење уставом гарантованих механизама заштите конститутивних народа БиХ.

У ствари, додаје се у тексту, тијело које је најодговорније за успостављање и поштовање владавине права у БиХ редовно игнорише закон.

У извјештају се подсјећа на Устав БиХ у којем се наводи да “све владине функције и овлашћења, која нису овим Уставом изричито дата институцијама БиХ, припадају ентитетима”.

Ипак, и поред тако прецизне одредбе, Уставни суд је БиХ нивоу власти рутински потврђивао надлежности које му нису изричито, па ни посредно, додијељене.

Влада у овом документу подсјећа да један бивши страни судија Уставног суда БиХ признао да “цјелокупан систем почива на прећутној сагласности између Суда и високог представника да ће Суд увијек потврдити меритум његових закона”.

Напомиње се да се Уставни суд БиХ константно изругује владавини права, игнорише јасне уставне прописе и прећутно прихвата, декретима високог представника, нелегално наметнуте законе, што је очигледно супротно демократском законодавном систему који је успостављен Уставом.

Уставни суд БиХ, наводи се у тексту, такође користи уставно неутемељене захтјеве бошњачких представника да додатно слаби аутономију Републике Српске гарантовану Дејтонским споразумом.

Као примјер се наводи да је Уставни суд БиХ прогласио неуставним заставу, химну и грб Републике Српске и забранио Републици Српској да празнује дан свог настанка.

Такође, Уставни суд БиХ упорно лишава Републику Српску њеног јавног земљишта, па је тако у септембру Суд нашао да шумско земљиште којим Република Српска управља већ скоро три деценије не припада Српској.

– Ниједна од ових одлука нема никакво упориште у тексту Устава БиХ – напомиње Влада Српске.

У тексту се констатује да већина судија Уставног суда БиХ поуздано подржава разграђивање дејтонског компромиса тако што у кључним предметима, три судије – странца, гласају као блок са двојицом судија из реда Бошњака и тако прегласавају четири судије које су држављани БиХ.