По јунаштву у рату и данас је добро памти 16. крајишка моторизована бригада из Бање Луке, јединица 1. крајишког корпуса Војске Републике Српске.

Војска Републике Српске

Мобилизација људства је извршена у периоду од 13. јуна и 15. аугуста 1991. године. Зборна мјеста су била села Машићи, Шимића Хан, Берек, гдје су одржане припремене вјежбе за предстојећи рат. Године 1991. 15. септембра, један дио бригаде прелази ријеку Саву код Градишке и прикључују се 329. оклопној бригади ЈНА (касније 1. оклопна бригада). У првом налету војници 16. бригаде заузимају села: Доњу Варош, Горњу Варош, Нову Варош и избијају на аутопут Братство и јединство. Већ наредног дана уз неколико рањених гине први војник 16. бригаде Бојан Мајсторовић.

Послије неколико дана остатак бригаде прелази Саву и у налету запосједа насеља на правцу Посовац-Горњи Богићевци, Нова Варош-Доњи Богићевци, а потом и села Горњи Рајчићи, Роџаник, Јазавица, Воћарица, Пакленица, и дио Старог Грабовца. Под комнадом тадашњег команданта Милана Челекетића 16. бригада је заузела 65 км2 територије Западне Славоније коју је углавном насељавало српско становништво. У прољеће 1992. године дио бригаде се враћа у БиХ, а неколико чета одлази на Влашић. Крајем маја исте године извршена је нова мобилизација људства на Мањачи и бригади је додатно 1.500 људи.

Оснивањем Војске Републике Српске 9. маја 1992. бригада добива име 16. крајишка моторизована и дјелује у саставу 1. крајишког корпуса. Касније мањи дио одлази у РСК, а већи дио ка Посавину и учестује у операцији “Коридор”, наведено је на порталу „Војска Републике Српске“.

Средином јуна 1992. године 16.крајишка моторизована брига осваја села од Добоја до Модриче (Јоховац, Галићи, Горња Фоча, Караматићи, Лушићи, Вуковац (дио) и Живково Поље (дио). У поподненим сатима 26. јуна 1992. године, борци 16. крајишке заузимају село Милошевац, да би нешто касније 2. чета капетана Дмитра Зарића пробила посљедња упоришта здружених снага Армије БиХ, ХВО и Хрватске војске, и спојила се са јединицама Источно-босанског корпуса. На тај начин успостављен је коридор (познат и као пут живота) између западног и источног дијела БиХ под контролом Срба. Након тога 16. крајишка дјелује у Посавини, да би од 3. до 17. јула 1992. године заузела 13 села (1222 км територије) и избила на ријеку Саву, други циљ операције Коридор.

Послије избијања на ријеку Саву 16. бригада учествује на одбрани на релацији Доњи Свилај-Ободни Канал, а дијелови бригаде ратују код Оштре Луке, на Градачачком ратишту и очувању коридора. Током тога времена долази до смјене команданта бригаде, потпуковника Милана Челекетића замењује пуковник Новица Симић. Убрзо потом команда унапређује пуковника Симића у генерала, да би на захтјев команде био постављен за команданта Источно-босанског корпуса ВРС. Нови командант 16. бригаде постаје потпуконик Вукадин Макагић.

Од половине аугуста до почетка новембра 1992. године, дијелови бригаде под командом пуковника Славка Лисице учествују на заузимању Брода. У поноћ 6. октобра јединице 16. бригаде улазе у Брод и избијају на ријеку Саву. Након Брода највећи дио бригаде се враћа на положаје на релацији Доњи Свилај-Брусница, а непуних мјесец дана касније припадници 16. бригаде одлазе на Орашко ратиште. Касније крајем 16. децембра бригада добива новог команданта потпуковника Владу Топића и учествује на Брчанском ратишту на одбрани коридора заједно са Источно-босанским корпусом ВРС, на чијем челу се налазио њихов бивши командант генерал-мајор Новица Симић. Од почетка 1993. до љета исте године 16. бригада, заузима 13 насељених мјеста и за 33км2 проширује коридор. Послије тога јединице одлазе на краћи одмор, а касније се премјештају на Добојско-Теслићко ратиште.

16.крајишка моторизована бригада је за заслуге у рату 92-95 одликована Орденом Немањића, највећим војним признањем Републике Српске.

У бројкама: Ратни пут ове јединице је трајао 1.727 дана. Бригада је у периоду од 1992. до 1995. изгубила 437 борца, 2.000 је рањено, а 11 се воде као нестали