За три деценије преживио је Парламент Српске и Република Српска, оно што неке државе нису ни за три вијека – наметнути рат у којем је погинуло скоро 24.000 бораца. Послијератно насиље међународних војних и политичких снага и константне насртаје. И није посустао! Напротив, успјешно је извршавао и извршава своје нормативне, демократске задатке! Па и у посљедњим бурним седмицама!

Настала је на развалинама бивше југословенске заједнице, као изнуђени, мудар и визионарски одговор! Народна скупштина Републике Српске, првобитно названа Скупштина српског народа у БиХ!

Много прије крвопролића, сарајевски „утописти“ почели су „припреме“. Још 1989. године никада укинута организација „Млади муслимани“ и званично је основала Муслиманску странку као краткотрајну претечу Странке демократске акције, са Алијом Изетбеговићем на челу.

Већ у фебруару 1990. године у Грудама је засједао Иницијативни одбор Хрватске демократске заједнице. А тек пет мјесеци касније, о Петровдану, основана је и Српска демократска странка. Први вишестраначки избори, тек формиране странке и њихове посланике, довели су у скупштинске клупе. Готово цијелу годину преживљавали су српски посланици осионост, у старту успостављене муслиманско-хрватске политичке и националне коалиције, која је покушавала да Србима одузме конститутивност и уставни положај – игноришући им право да одлучују о својој и о државној судбини БиХ. Кулминирало је 14. октобра 1991. године.

–  Ако би били усвојени приједлози из Меморандума представљали би фрапантно негирање политичке воље српског народа у БиХ, јер би се он по слову и духу тих приједлога мимо своје воље извео из Југославије – рекао је посланик у Скупштини СР БиХ Војслав Максимовић.

Но, мимо воље српских колега, хрватско- муслимански блок, уз пристрасну улогу Европе и Америке у југословенској кризи, Меморандумом и платформом одвојио је БиХ, од југословенске заједнице. Не питајући за цијену! А српски посланици – са масовним убијањем предака и затирањем српске културе суочени два пута – у два свјетска рата – у истом вијеку.

– Посебно су још биле свјеже ране из перодиода од 1941. – 1945. године, о томе какву је судбину какав геноцид доживио српски народ и то је била једна порука да се не иде тако олако у суверену БиХ – истакао је посланик првог сазива Скупштине српског народа у БиХ Момир Тошић.

Посматрајући приде збиљу у Хрватској и срозавање конститутивних сународника на ниво понижене и мрске националне мањине – злочине у Госпићу, Пакрачкој долини, Загребу, Осијеку…. одлучили су се за изнуђени одговор! Њих 84 – здружено и јединствено! 24. октобра 1992. године у Сарајеву је донесена одлука о оснивању Скупштине српског народа у БиХ! Услиједио је плебисцит о останку у бившој држави, а на његовим основама, 9. јануара 1992. годие донесена је Декларација о проглашењу Републике Српског народа у БиХ. Рођена је Република Српска!

– Ми смо мислили да ће наш први корак некако упозорити све те актере да се мало окрену на наш вапај за остваривање равноправности и за уважавањем легитимне улоге српског народа. Међутим, ни та одлука као сигнал, као знак упозорења, као молба и вапај да се престане са негирањем српске уставне улоге није помогао – навео је коаутор Устава Републике Српске Радомир Лукић.

На крилима страног подстицаја муслимани и Хрвати су наставили исхитрени суноврат у грађански рат. А Срби – борбу за свој историјски, политички и уставни субјективитет. Разумно и постепено, оживљавајући одлуке, Декларације и на крају Устав! Као темељни документ самозаштите и самоодбране! И као круну државотворног процеса. Српски одговор на сепаратистичке тежње Муслимана и Хрвата и све веће тензије које су владале у Сарајеву, иницирале су мартовско измјештање сједишта Скупштине у Пале – гдје је и у рату, обављала своју уставотворну дјелатност.

– Оно што је српска политичка елита, интелектуална елита у политичке сврхе урадила 1991. и 1992. године јесте у ствари једини начин да се српски народ западно од ријеке Дрине одржи на том простору. И у том погледу Српска и њен институционални оквир и дан данас једини је гарант опстанка – поручио је историчар Драга Мастиловић

Преживљавале су заједно Српска и српски Парламент и послијератне тешке, изазовне године. Бројна искушења! Најтеже – у времену некажњене самовоље високих представника. Примјењивали су силу, кршили Устав и законе, смјењивали званичнике па и посланике, наметали одлуке…и били у служби само једне стране у БиХ. Но Српска је успјела да очува висок степен државотворности. А Парламент да поносно понесе штафету најуспјешнијег, не само у БиХ.

– Уз препоруку да Народна скупштина настави овакав начин дјеловања да буде заштитни знак демократских процеса на овим просторима који своју ефикасност показује низом година -рекао је предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић.

За три деценије постојања – 10 посланичких сазива изгласало је око 2.000 закона, много више одлука, резолуција, декларација, препорука…. И онда, и данас, у турбулентним временима, овај чувар уставног поретка и демократичности, бранио је и брани интересе свог народа и свих грађана. И због тога, саборност српских посланика требало би да буде императив и сада! Баш као деведесетих