Најзначајније и највеће тржиште са којим Република Српска остварује спољнотрговинску размјену је тржиште Европске уније. Тренд раста извоза домаћих производа на страно тржиште примјетан је из године у годину. Када говоримо о предузећима која своје производе извозе на страно тржиште можемо говорити о извозу рибе и месних прозвода, млијечних производа, извозу воћа и поврћа, али и извозу обуће.

Пласман производа Републике Српске на страна тржишта

Наиме, 74 одсто својих производа Српска извози у земље ЕУ, док се са тог тржишта увози око 57 одсто производа и услуга. Највећи промет од земаља чланица ЕУ има с Италијом, с којом има и степен покривености увоза извозом од 86,7 одсто. На првом мјесту по извозу из Српске се налазе обућа са ђоновима од гуме са учешћем од 8,8 одсто у укупном извозу у ЕУ. На другом мјесту је вјештачки корунд са 8,5 одсто учешћа, а на трећем мјесту су електрична енергија са 4,8 одсто учешћа. Ове три групе производа чине 22 посто извоза из Српске у ЕУ.

Укупна вриједност извоза Републике Српске  у ЕУ, у првом полугодишту 2019., била је 1,34 милијарде КМ и у укупном извозу Српска учествује са 74 одсто.

Стратегија развоја трговине Републике Српске до 2022. године представља резултат стратешког опредјељења Владе Републике Српске да креира неопходне услове за ефикасну структуру тржишта и трговинску дјелатност, да стимулише извоз, а тиме и раст привредне активности Републике Српске.

Стратегија развоја трговине Републике Српске до 2022. године планирана је као један од најзначајнијих елемената активног вођења спољнотрговинске политике, затим као главни медијатор пласмана домаћих производа на домаћем и међународном тржишту, као подршка развоју домаће производње и финалних производа и јачању свијести грађана Републике Српске о значају домаће производње и куповине домаћих производа а као значајног фактора за општи развој привреде и раст стандарда становништва Републике Српске.

У Европској унији један од најважнијих и најкомплекснијих економских задатака односи се на изградњу модерне и ефикасне структуре тржишта и трговинског сектора. Искуства земаља које су успјешно прешле транзициони период показују да је један од највећих проблема успостављање функционалне структуре тржишта која има за циљ да обезбиједи интензивну и ефикасну конкуренцију између привредних субјеката.

Република Српска још увијек није изашла из процеса транзиције и налази се на путу ка пуној и функционалној тржишној привреди с циљем изградње модерне структуре тржишта и трговине робом и услугама.

Стратегија развоја трговине и њена израда односе се на период када се дешавају друштвене, социјално-културолошке, политичке и економске промјене на глобалном нивоу.

Трговински сектор Републике Српске представља један од најзначајнијих сектора чији значај се рефлектује у његовом учешћу у укупном бруто друштвеном производу, стопама реалног раста изнад реалног раста бруто друштвеног производа, учешћу у структури запослености, нивоу инвестиција и у купном привредном развоју. Република Српска до 2022. године треба да модернизује трговинску мрежу да би подручје дјелатности трговине постало једно од најзначајнијих компоненти бруто друштвеног производа. Као предуслов за модернизацију трговинске мреже, неопходно је креирати ефикасан институционални оквир, дефинисати политику цијена, заштитити крајње купце и предузети све неопходне радње како би се унаприједио и изградио модеран трговински сектор, у складу са захтјевима тржишта.

Најважнији спољнотрговински партнери Републике Српске од држава ЕУ су: Италија, Њемачка, Словенија, Хрватска и Аустрија. Значајан удио у размјени отпада и на земље ЦЕФТА-е (између 18,96% и 26,70%), првенствено на Србију и у мањем дијелу на Црну Гору и Македонију.

Тржиште Републике Српске може се похвалити извозом на водећа тржишта свијета као што су Русија и Кина.

Спољнотрговинска размјена Републике Српске у првих шест мјесеци посматраних четрнаест година (период 2007-2020) је флуктуирала, с тим да је чешће расла него опадала. Највећу апсолутну вриједност достигла је у првих шест мјесеци 2018. године када је први пут износила преко 4 милијарде КМ (4,33 милијарде КМ.). У првих шест мјесеци 2020. године дошло је до пада СТП промета за око 11%, што је директна посљедица трнутне свјетске кризе изазване корона вирусом (КОВИД – 19). Потребно је напоменути да је у времену појаве глобалне кризе (2009) дошло до драстичнијег пада спољнотрговинске размјене.

Ако за поређење узмемо почетну 2007. годину, онда је у првих шест мјесеци 2020. године спољнотрговински промет порастао за 63,59% у односу на првих шест мјесеци 2007. године.

Када говоримо о страним улагањима у Републику Српску њен простор представља повољну дестинацију за страна улагања.

У Републику Српску стигло је око 33 одсто страних директних инвестиција од укупно уложених у цијелу Босну и Херцеговину, а економости кажу да тај омјер није нереалан и да представља одраз економске снаге. Тако је, по подацима Министарства привреде и предузетништва Републике Српске, а који се позивају на информације Централне банке БиХ, вриједност страних директних инвестиција у Републици Српској у 2017. години износила 214,3 милиона марака.

На сајтовима неких институција Република Српска промовише се као пожељна дестинација за страна директна улагања. Тако Инвестиционо-развојна банка РС наводи да су код нас обезбијеђени услови за профитабилност пројекта.

Основни разлози који ово потврђују, како они наводе, су: макроекономска стабилност, стабилан прилив СДИ, повољан третман страних инвеститора, стимулативна пореска политика, позитиван однос према СДИ, слободан приступ тржиштима југоисточне Европе и ЕУ, релативно јефтина и добро обучена радна снага и природни ресурси.

Као најинтересантније секторе за улагања издавају производњу електричне енергије, пољопривреда и прехрамбена индустрија, шумарство и дрвна индустрија, металопрерађивачки сектор, туризам, рударска индустрија и грађевинарство.

У оквиру Међународне конференције о туризму, Министар трговине и туризма Сузана Гашић истакла је у Европи да Република Српска располаже значајним природним потенцијалима у области планинског, бањског и авантуристичког туризма, али и културно-историјског и вјерског туризма.

Она је навела да ће Министарство трговине и туризма у наредном периоду посебну пажњу посветити развоју адреналинског и сеоског туризма, али и анализи потенцијалних тржишта, како би припремили маркетиншке кампање и на најбољи начин промовисали туристичке производе и потенцијале Републике Српске.

Гашићева је истакла да је туризам у Републици Српској растућа привредна грана и да је у годинама прије пандемије вируса корона забиљежен раст у броју долазака и ноћења у просјеку за око 10 одсто на годишњем нивоу, саопштено је из ресорног министарства.

Ресорни министар је такође навела да на међународном тржишту Република Српска представља нову и неистражену дестинацију, те да ову конференцију посматра као могућност да понуду Републике Српске представи на међународном туристичком тржишту.

Колико је напредак туризма Републике Српскењ, као и њених производа у свијету најбоље говоре подаци којима располажу у овом министарству.

Република Српска наставља с позитивним трендом извоза и промоције својих производа на страна тржишта, при том не занемарујући ни страна улагања путем различитих субвенција.

Редакција