Република Српска претходних година рапидно напредује када је у питању туризам, извоз домаћих производи, као и презентација истих на свјетским форумима.

Када говоримо о развоју Републике Српске и домаћој производњи пораст је више него очит.

Република Српска у периоду јануар – мај 2021. остварила је обим робне размјене са иноземством од укупно  3,7 милијарде КМ, од чега се на извоз односило 1, 6 милијарди (годишњи раст од 26,3 посто), на нешто више од двије милијарде КМ (раст од 18,9 посто).  Ентитетски вањскотрговински дефицит у том периоду износио је 406,6 милиона КМ, а покривеност увоза извозом 80,1 посто.

Према подацима Републичког завода за статистику, главни вањскотрговински партнер Републике Српске била је Србија, на коју се односи више од 596 милиона КМ остварених у робној размјени тог ентитета у првих пет мјесеци 2021. године (око 226 милиона КМ извоза и око 370 милиона КМ увоза). Међутим, највећи извоз није остварен у Србију, него у Хрватску (251,5 милиона КМ).

Квалитет производа Српске препознат је у свијету, па је Српска редован гост и на међународним форумима.

Сектори о којима се највише говори на овим форумима тичу се пољопривреде, дрвне и грађевинарске индустрије, текстила, инфомационих технологија, туризма и многих других.

Министар трговине и туризма Сузана Гашић истакла је У Европи након Међународне конференције о туризму,  у Европи да Република Српска располаже значајним природним потенцијалима у области планинског, бањског и авантуристичког туризма, али и културно-историјског и вјерског туризма.

У оквиру Међународне конференције о туризму, Гашићева је на конференцији за новинаре посвећеној теми одрживог развоја туризма у Републици Српској и БиХ, нагласила да су значајни потенцијали препознати и развијени у области туризма у градовима и руралним подручјима.

Она је навела да ће Министарство трговине и туризма у наредном периоду посебну пажњу посветити развоју адреналинског и сеоски туризма, али и анализи потенцијалних тржишта, како би припремили маркетиншке кампање и на најбољи начин промовисали туристичке производе и потенцијале Републике Српске.

Гашићева је истакла да је туризам у Републици Српској растућа привредна грана и да је у годинама прије пандемије вируса корона забиљежен раст у броју долазака и ноћења у просјеку за око 10 одсто на годишњем нивоу, саопштено је из ресорног министарства.

Ресорни министар је такође навела да на међународном тржишту Република Српска представља нову и неистражену дестинацију, те да ову конференцију посматра као могућност да понуду Републике Српске представи на међународном туристичком тржишту.

Она је истакла да Влада Републике Српске спроводи низ активности које доприносе расту и развоју туризма у Српској, те да ће током сутрашњег панела бити више ријечи о инвестиционим могућностима и пословном амбијенту у Републици Српској.

“Евора форум – Свијет за путовања” прва је међународна конференција посвећена питању одрживости у туризму.

 Када говоримо о туризму неопходно је споменути и град Требиње који се уврштен међу стотину топ туристичких дестинација у свијету.

Уврштавањем на листу „tоп 100 одрживих свјетских дестинација”, Требиње, са Херцеговачком кућом, брендираним бутиком домаћих производа, постаће видљиво широм свијета. Од сира, пршута, меда, вина, до љековитог биља и козметичких производа. Све су то традиционални херцеговачки производи.

Бенефити ће бити велики, тим прије што се Град и Аграрни фонд, у оквиру ког послује Херцеговачка кућа, неће наметати партнерима, него ће бити препознатљива на свјетској туристичкој мапи. У такмичењу, које су подржале најугледније свјетске туристичке организације, учествовало је више од двјеста туристичких дестинација.

Дрвна индустрија има посебан и стратешки значај за Републику Српску будући да Српска располаже са значајном сировинском базом врхунског квалитета и да има 150 година дугу традицију у преради дрвета. Управо због тога 60% укупне производње се извози на веома захтјевно свјетско тржиште и чини индустрију у којој се остварује највећи спољнотрговински суфицит. У укупно оствареној индустријској производњи Републике Српске дрвна индустрија учествује са скоро 10%, а у прерађивачкој индустрији са око 17%. Запошљава око једне петине укупно запослених радника у прерађивачкој индустрији.

Постојећа предузећа у Републици Српској у области дрвне индустрије показују интерес за сарадњу у циљу преноса нових технологија, усавршавања дизајна и повезивања са ино тржиштима, те за брендирање домаћих производа.

Постоји могућност и за улагање у предузећа која нису завршила процес приватизације, као и предузећа у стечају.

Поред овакве врсте партнерства, постоји потреба и за производњом репроматеријала за потребе дрвне индустрије. Наиме, 60% предузећа увози неки од репроматеријала као што су: плоче од мадијапана, природни фурнир, иверице, кант траке, боје, лакови, окови, брусни папири, брусне четке, итд.

Потенцијал ове индустрије препознат је и од стране великих међународних компанија као што је IKEA.

Министар привреде и предузетништва Вјекослав Петричевић изјавио је да у првих шест мјесеци ове године укупна индустријска производња биљежи раст од 17 одсто у односу на исти период лани, док је раст прерађивачке индустрије 15,9 одсто, а раст производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом и паром 25,1 одсто.

Електропривреда Републике Српске преузимајући обавезе из уговора са Европском енергетском заједницом, интензивно ради на реализацији великих пројеката у области обновљивих извора енергије.

На том плану Електропривреда Српске отишла је корак даље од осталих електропривреда у региону, па би ускоро требало да почне градња два велика објекта у Херцеговини.

Значајан дио документације за градњу вјетропарка Хргуд, у општини Берковићи, и соларне фотонапонске електране Требиње 1 на Зубцима, већ је прикупљен, а разговарано је и са иностраним компанијама које имају искуство у овој области.

На планини Хргуд планирано је постављање 16 вјетроагрегата, укупне снаге око 50 мегавата, а недавно је потписан уговор о сардњи са њемачком консултантком компанијом ГОПА интек интернешнел.

Значајне приходе од градње вјетропарка требало би да оствари и локална заједницe.

Приводе се крају и припреме за почетак градње соларне електране на Зубачком платоу.

Ријеч је о електрани снаге 72,83 мегавата и била највећа на Балкану. Њена вриједност била би 50 милиона евра.

Опредјељење Електропривреде Српске је да у наредних неколико година гради искључиво објекте за добијање енергије из обновљивих извора.

Поред вјетропарка Хргуд и соларне електране Требиње 1 Електропривреда реализује још три велика пројекта из обновљивих извора, хидроелектзране Дабар, Бук Бијела и Бистрица.

Колико Република Српска може самостално да учествује на међународним форумима, те да представља своје производе мимо њених граница најбоље говоре подаци да је сада већ могуће говорити о Српској као самосталном дијелу БиХ.

Простор Републике Српске обилује богатом природом, богатом понудом домаћих производа и богатом традицијом, а који су сада препознати и на свјетском нивоу.