Ћирилица у Републици Српској и Србији улази у ширу употребу након 15. септембра, Дана националног јединства и усвајања у скупштинама.

Ћирилица у Српској и Србији у широј употреби од 15. септембра

Циљ је да се кроз ћирилицу очува српски национални идентитет, како је наведено у Преднацрту закона о заштити српског језика и ћириличког писма, у који је РТРС имао увид.

Предвиђа се и пакет стимулативних мјера за приватни сектор. Закон ће у Српској, због уставног уређења, претрпјети благе измјене у односу на текст закона у Србији.

Латинични натписи, извјесно, одлазе у прошлост. Ускоро би и натписи о снижењима, распородајама, називи предузећа – могли да буду исписани ћирилицом.

Не због репресије, већ због олакшица које Закон предвиђа за приватни сектор и то кроз могућност измјене републичких и прописа јединица локалне самоуправе. Након усвајања закона, културне манифестације имаће лого исписан на ћирилици уколико се финансирају јавним средствима.

Предвиђено је и оснивање савјета за српски језик, са задатком да прати и анализира стање у области употребе српског језика.

– Ако законом покажемо да нам је значајан српски језик, показаћемо да је потребно и битно учити српски језик па ћемо од овог закона кренути на питање каква нам је настава српског језика, колико имамо часова – рекао је Срето Танасић, предсједник Одбора за стандардизацију српског језика при Српској академији наука и умјетности.

Језик и писмо вриједно су нематеријално културно насљеђе. Представља и опште добро за Републику јер пружа осјећај идентитета српског народа, али се и штити његова културна вриједност. Управо је због овог и покренута процедура за усвајање Закона о заштити српског језика и ћириличког писма и у Републици Српској и у Србији.

– Мислим да је то одличан потез, поготово што Република Српска и Србија сарађују на том питању, питању језичке политике, што нису одавно чиниле. Ми имамо веома сложену ситуацију у смислу постојања три језика и два писма у уставном смислу. Мислим да не треба и да није могуће преписати рјешење из Србије. Није ни потребно улазити у расправу коришћења писма других народа – истакла је Александра Савић, предсједница Удружења лектора Републике Српске.

Лингвиста Милош Ковачевић сматра да је најзначајније то што неће бити никакве разлике у језичкој политици између  Србије и Републике Српске.

– Ако смо и у чему подударни, онда је то језик, писмо и вјера – каже Ковачевић.

Све републичке институције, јавна предузећа, школе и факултети, као и привредна друштва са већински јавним капиталом и удружења која дјелују на националном и међународном нивоу, требало би убудуће у свом раду да употребљавају српски језик и ћириличко писмо.

– Сматрам да постоје неки начини који су више стимулативни него обавезујући да се ћирилица више промовише, његује и  заштити – изјавила је Савићева.

Ћирилица и српски језик дио су културног насљеђа и од општег интереса за Републику Српску. Због тога се први пут питање заштите језика и писма третира на овај начин.

– Нема ништа природније и нормалније него да један народ регулише своје право на језик, писмо и све оно што иде с тим јединствено и не треба ту нико да види разлику – изјавио је Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.

Закон о заштити српског језика и ћириличког писма скупштине Републике Српске и Србије требало би да усвоје 15. септембра, на Дан националног јединства.