Први предсједник Републике Српске Радован Караџић оцијенио је да Украјина даје одговор зашто је Западу био потребан рат у Југославији и показује да је тај „мали рат“ на Балкану западним силама био потребан за овај нешто већи сукоб на истоку Европе.

Радован Караџић

Караџић у ауторском тексту за „Вечерње новости“ истиче да овог сукоба „не би ни било да га Запад није подстакао агресивним ширењем НАТО пакта“, као и да ништа не гарантује да је ту крај и да актуелни сукоб није увод у још већи рат, ослоњен на преседан створен на Балкану и у Украјини.

„Или ће се врло скоро установити право и инструменти примјене, непристрасни као код Бога, или ће се наставити са `природним стањем свијета` које одређују слепа сила и безакоња. Ако буде ово друго, свијет нема перспективу“, констатује Караџић.

Он предвиђа да ће у том случају наступити груписања и прегруписавања у нове савезе и чести ратни судари, уз нестанак мањих и слабијих и сумрак цивилизације.

Према његовим ријечима, модерни свијет искључиво рачуна на сукобе и доминацију, због чега је настао проблем када је распуштање Варшавског пакта, па и Совјетског Савеза, оставило Запад и НАТО као његову силу без противника.

Он је навео како се НАТО проширио на посљедње неутралне земље, посебно на бивше совјетске републике, од којих су неке од Руса добиле државу коју нису имале, уз додатне територије, те оцијенио да западне владе својим грађанима дугују објашњење о циљу опкољавања и угрожавања Русије.

Караџић сматра да Запад неће испунити циљ уколико је то освајање територије и ресурса, јер их неће добити, као што нису ни Наполеон и Хитлер, истичући да је због тога невјероватно да је „прошла“ изјава Мадлен Олбрајт да Руси немају право да сами експлоатишу Сибир.

Он сматра да је потпуно јасно да иза сваке кризе стоје исте земље Запада и да примјер словенских народа дјелимично може да одговори како је англосаксонском свијету успијевало да држи доминацију над великим дијелом свијета, указујући да је разарање солидарности и блискости словенских народа извођено „цртањем граница кроз живо ткиво сваке нације“ потезима Коминтерне и других „интернационала“ као што су и неке цркве.

Говорећи о заокрету Англосаксонаца према старим савезницима Србима, Караџић је истакао да они српски народ третирају као дивљаке и нижу расу, иако никада нису имали ништа од страшних гријехова Англосаксонаца попут истребљивања старосједилаца на којима би им позавидио и Хитлер, држања пола свијета у ропству, спаљивања „вјештица“, па чак и научника, и суђења људима различите сексуалне оријентације.

Он је објаснио да Србима, који никада нису водили освајачке ратове, нису имали теократију и инквизицију, нити су прогонили хомосексуалце, западни „савезници“ кроје судбину као и непријатељи у ранијим вијековима.

Умјесто тога, како каже, на Западу би требало да саслушају своје најбоље људе и одмах објелодане све документе о рату у Југославији, ревидирају политичке оцјене и изврше ревизију свих судских процеса и тако „залијече“ ране које су задали народима и појединцима.

„Објелодањивање свих докумената о рату ослободило би десетине српских `Драјфуса`, који на правди Бога леже у европским затворима. То ће бити црна мрља на образу Запада док је свијета и вијека“, тврди Караџић.

Он сматра да је сада јаснија порука Збигњева Бжежинског да је комунизам уништен и да је на реду православље, што на Западу више и не крију, проглашавајући жртве „гадовима“ које треба убијати како би привукли своје масе.

Према његовом увјерењу, словенске земље у садашњим околностима не могу да се надају никаквом добитку од Запада, већ само могу да се додатно удаље од остатка свијета, који је све већи и већи.

„Први савезници које ће Запад `пустити низ воду` биће словенске земље – савезнице. Тако су Србе напустили Енглези усред Другог свјетског рата, а и раније су се више залагали за наше ропство под Турцима или Хабзбурзима него за нашу слободу и независност“, навео је Караџић.

Он је закључио да Срби нису сами, јер уз Русе и Кинезе имају пријатеље у Грцима и Румунима, а у посљедње вријеме и са Мађарима, додајући да је ту и „слабо видљиво, али сигурно постојеће пријатељство“ са Французима.