01/06/2021
„Чак и када би Управни одбор ПИК-а имао овлаштења именовања високог представника, а нема, успостављањем Управног одбора ПИК-а установљено је доношење одлука консензусом. Због противљења Русије, чак се и та одлука не би могла сматрати донесеном, јер није испоштован механизам одлучивања“, рекао је Тегелтија и додао да о свему томе свједоче и документи.
Теглетија је подсјетио да је Дејтонски споразум под коначном имплементационом надлежношћу Савјета безбједности УН, односно Резолуцијом 1031 из 1995. године.
„До стављања Дејтона на дневни ред Савјета безбједности УН дошло је на основу писма сталног преставника САД у УН, потписаног од Медлин Олбрајт, када у ту надлежност улази и именовање виског представника“, рекао је Тегелтија Срни.
Према његовим ријечима, високи представик је надлежан само за Анекс 10 Дејтонског споразума у чему је Резолуција 1031 кристално јасна.
Како је објаснио, у тачки 27 Резолуције 1031 Савјета безбједности УН исти потврђује да је високи представник коначни ауторитет у тумачењу Анекса 10 о цивилној проведби мировног споразума.
Извор: СРНА
21/12/2024