Ударна вијест 31. јула. и 1. августа ове године је да је званични Вашингтон на своју црну листу ставио званичнике Републике Српске, српског члана Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић, предсједник НСРС Ненада Стевандића, предсједника Владе Српске Радована Вишковића и министара правде Милоша Букејловића, навео је у колумни професор уставног права Милан Благојевић.

чланице УН, тиме што тај савјет каже ОХР-у да у БиХ може да намеће своју вољу као закон, тј. да њоме управља као да је БиХ колонија или територија под старатељством, а не држава чланица УН.

И онда борба против таквог очигледног насиља није то, није легитимни и правно дозвољени отпор, већ наводна опструкција примјене Дејтонског споразума, како је цијелу планету Земљу обмануо најприје Џорџ Буш својим извршним уредбама из 2001. и 2003. године, што је затим наставио и Џо Бајден својом Извршном уредбом број 14033 од 8. јуна 2021. године.

У сав овај рашомон спадају и неуставне одлуке Уставног суда БиХ. Нико нормалан не спори, а Република Српска и сва лица с почетка овог текста то ни најмање не доводе у питање, потребу поштовања одлука тог суда. Али то поштовање подразумијева, као и свугдје у цивилизованом свијету, да се ради о одлукама које нису плод кршења Устава БиХ од стране Уставног суда БиХ него су плод његовог поштовања од стране тог суда.

Међутим, сви ми смо свједоци да тај суд, у питањима пресудно важним за истинску владавину права, не суди према слову Устава БиХ него према својим “нормама”, које ствара злоупотребљавајући своје надлежности, и онда се хоће да се такве противправне одлуке примјењују, а не стварно слово Устава БиХ. Нема већег и јачег доказа за то од одлука Уставног суда БиХ у којима самовољно одбија да примјењује Анекс 2 Дејтонског споразума, којим је у члану 1. уговорена граница између Републике Српске и Федерације БиХ, коју су својим потписом између осталих посвједочиле и САД.

А тај члан прописује подјелу територије на ону која припада Републици Српској те ону која припада Федерацији БиХ. Све то у коначном значи да је тим од САД посвједоченим уговором -Анексом 2 уговорено на правно ваљани начин да је територија која је припала Републици Српској, и све на њој и испод ње, имовина Републике Српске, а не БиХ.

Међутим, упркос свему томе, као и упркос чињеници да ни Устав БиХ дословно ниједном својом одредбом не прописује да је то имовина БиХ, а и како би прописао кад се има у виду оно што је уговорено наведеним Анексом 2 Дејтонског споразума, све то не поштује Уставни суд БиХ, већ неуставно и супротно поменутом Анексу 2, својим одлукама хоће да промијени Устав БиХ тако што би да наметне сопствено неуставно правило да је наводно БиХ сопственик имовине и да она о томе наводно треба да доноси закон.

И онда када се сасвим легитимно од таквих злоупотреба и насиља над правом брани Република Српска, јер је та одбрана услов њеног опстанка и истинске владавине права, која није против БиХ, онда се све то фалсификатима из кухиње бошњачког политичког Сарајева приказује као наводни напад на БиХ и Дејтонски споразум, иако БиХ и Дејтонски споразум нападају и руше ОХР и Уставни суд БиХ.

Све те фалсификате својим извршним уредбама нажалост награђују САД, што је наопака хегемонистичка политика, и то против људи с почетка овог текста и Републике Српске који нису непријатељи САД него само у истинској нужној одбрани бране своје, тј. оно што Републици Српској припада према Уставу БиХ и Анексу 2 Дејтонског споразума.