НОВОСТИ

Цвијановић: Главни циљ судског процеса против Додика јесте да се он политички заустави

25/01/2024

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је главни циљ судског процеса против предсједника Републике Српске Милорада Додика његов прогон с јасном намјером да се он заустави у политичком дјеловању и то на начин што би неко донио пресуду која би то омогућила.

– Апсолутно је јасно да је овај сусдски процес у потпуности политичка, а не правна ствар, док утркивања појединих представника политичког Сарајева ко ће ухапсити Додика су лудости. То све показује колико су они само острашћени, па и неспремни за суживот и поштовање закона – рекла је Цвијановић у интервјуу за Срну.

 

Цвијановић је оцијенила да је крајње недемократски водити процес против некога ко је легално и демократски изабран вољом народа јер није испоштовао наметнуту одлуку неког тамо појединца /Кристијана Шмита/, нелегалног и самозваног високог представника, који на то није ни имао право.

 

– Прво, онај који је прописао ту одлуку, то јесте тај неки тамо појединац /Шмит/ нема право да доноси законе нити намеће одлуке. Друго, он према међународном право уопште није добио надлежност да се тиме бави – рекла је Цвијановић, подсјећајући да је од странаца направљен велики притисак да се покрене правосудни процес против предсједника Републике Српске.

 

Она је констатовала да је Шмит исфрустриран чињеницом да нема признање у оквиру БиХ и то не зато што га неко мрзи или има нешто против њега лично.

 

– Немамо ништа против њега лично, али имамо против извртања међународног права. Нема резолуције органа УН којом је тај човјек именован за високог представника за разлику од претходних – појаснила је Цвијановић и нагласила да Савјет за имплементацију мира /ПИК/ није дејтонска категорија и нема надлежности да именује високе представнике, те да је то изругивање међународном праву.

 

Она је навела да се Република Српска, упркос одлукама ОХР-а и Уставног суда БиХ, константно бори за очување своје уставне позиције, надлежности и идентитета, те да оно што институције Српске на том плану раде не би могло да резултује било каквим сукобом. “Ми желимо само једно – поштовање Дејтона и Устава”, поручила је Цвијановић.

 

СУПРОТСТАВЉАЊЕ УНИТАРИЗАЦИЈИ БиХ ЈЕ СУПРОТСТАВЉАЊЕ УЗИМАЊУ ЈЕДНОГ ПО ЈЕДНОГ ПРАВА РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 

На питање да ли се Милорад Додик нашао пред Судом БиХ јер је политичком Сарајеву и појединим амбасадама највећа сметња на путу ка унитаризацији БиХ, Цвијановић је упитала зашто се Додик не би супротстављао унитаризацији, наводећи да је његово супротстављање нормално и очекивани и да га на то обавезује Устав и Српске и БиХ.

 

– Ако поштујете Устав онда наравно да знате како је држава устројена, а ако хоћете да сте легалиста ви то морате да поштујете. Што бисте ви одустали од неких својих права само зато што неко други хоће и жели да вам одузме права? Овдје је ствар о некој легалности, односа према правилима, прописима, законима и коначно према Уставу. Ја уопште не знам зашто би то тако било чудно и за вођење пред суд – рекла је Цвијановић.

 

Нагласила је да Додик има подршку институција Српске, представника Српске и свих који се налазе у заједничким органима БиХ да ради у складу са Уставом и законима, што је он и чинио.

 

– Предсједник Додик има апсолутну подршку и мене и сваког нашег представника у Савјету министара, оба дома Парламентарне скупштине, као што има и подршку Народне скупштине Српске – рекла је Цвијановић.

 

Она је навела да се супротстављањем унитаризацији БиХ Додик супротставља многим другим стварима које иду на штету Републике Српске.

 

– Прво, хоћемо да ствари држимо у уставним оквирима, што је исправно. Друга ствар, тај пут ка унитаризацији носи једно по једно, одузима једно по једно право и надлежност од Републике Српске и онда неко мора да каже – “доста више, ово нема везе са оним са оним што смо ми потписали у Дејтонском споразуму, то је кршење Дејтона” – рекла је Цвијановић.

 

Она је упозорила да би одузимање имовине Српској значило гашење одређених функција и институција Српске.

 

– Када одузимате неком имовину онда ви гасите одређене функције, када гасите функције престаје потреба за институцијама, када немате инстутуције немате ни сервис за своје грађане, када немате сервис за своје грађане нема смисла ни да постојите. То је слијед корака који су ону наумили да направе и то је нама потпуно јасно – указала је Цвијановић.

 

Она је истакла да постоји веома снажна стуктура у Републици Српској, на челу са предсједником Додиком, која се томе опире и то уз апсолутну подршку народа Републике Српске.

 

БиХ ЋЕ БИТИ НОРМАЛНА ЗЕМЉА КАДА СЕ ДОМАЋИ ПОЛИТИЧАРИ ДОГОВОРЕ, А СТРАНЦИ НЕ БУДУ МОГЛИ ДА КВАРЕ

 

– Зашто би ми заједно са нашим народом дозволили или прихватили да се одузима све оно што јесу наша природна богатства, станиште, имовина и све оно чиме располажемо. Зашто? Да би неко рекао да БиХ изгледа нормалније. Она ће изгледати нормално када ми будемо сједили као одговорни људи, договарали се, и када нешто договоримо, а да нам то не поквари неки странац. Тада ће БиХ бити нормална. Значи, само када се ми договоримо, а странци кажу – “е, добро је, ок, раде људи посао” – нагласила је српски члан Предсједништва.

 

Она је рекла да се представници Српске одупиру “имагинацијама о грађанској држави” инстутуционалним радом, одлукама институција и позивањем на Устав.

 

– Све што радимо је у оквиру Устава и уставности и на тај начин се одупиремо разним притисицима. Што би ми одустали од уставности? Зато што има неко имагинацију о грађанској држави? Или се неком то свиђа, неком је то кул!? Океј, супер, али тако не пише у Уставу. Дакле, имају они неке визије и фантазије у оквиру БиХ, знамо ми то, али све то и може да остане само на нивоу фантазија – рекла је Цвијановић.

 

СТВАРИ У БиХ ВРАТИТИ У НОРМАЛНЕ ТОКОВЕ, ИНАЧЕ ОВО ИДЕ У СОПСТВЕНИ СУНОВРАТ

 

– Српска се бави институционалним радом у оквиру којег брани своју уставну позицију. Нико на свијету није блесав да се одрекне неке своје аутономије ако је има, па макар то жељеле неке велике силе. Свако се бори да то сачува, што је легитимно и нормално. Дакле, ствари се у БиХ хитно морају вратити у неке нормалне токове, иначе ово иде у свој неки сопствени суноврат. Домаће снаге које чине власт у БиХ могу и морају да направе корисне ствари и да у договору идемо неким нормалним путем и остварујемо неке своје циљеве – рекла је Цвијановић.

 

Она је констатовала да сталне западне притиске на Републику Српску доживљава као непријатељски политички чин и понашање у оквиру којег се нешто жели одузети од њених надлежности, али и ресурса.

 

У БиХ постоје многи безбједносни изазови, рекла је она, иако су западне земље на овим просторима много тога дерадикализовале и прећутале, бранећи своје лажи које су посијане раније.

 

Цвијановић је подсјетила да су на овим теренима и по БиХ “вршљале” бројне организације, које су и од Запада проглашаване терористичким, и биле директне учеснице одређених терористичких напада по свијету, али они то настоје да прикрију разним лажима.

 

– Они /западне земље/ настоје да се о томе не прича јер је један од политичких задатака био да овај простор није радикализован иако чињенице говоре другачије, иако сви знамо шта је и како било – рекла је Цвијановић.

 

Она је истакла да и у том смислу недостаје објективност западних земаља, те да овдашње институције треба да раде на томе да БиХ нема безбједносне изазове што је у интересу сваког грађанина и ентитета, али и региона.

 

ЗАШТО БиХ МОРА БИТИ ГРАЂАНСКА, КАД У ОКВИРУ САМЕ ЕУ ПОСТОЈЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНЕ ЗЕМЉЕ

 

Цвијановић је рекла у интервјуу Срни да постоји пут који би релаксирао тренутну политичку ситуацију у БиХ, али да је за то прво потребна ЕУ која је рационалнија, разумнија и која жели ствари да посматра на начин који би релаксирао одређене ствари, а не да траже да измишљамо “топлу воду”.

 

Она је навела да у оквиру ЕУ постоји неколико децентрализованих земаља које су различито устројиле ту своју децентрализацију.

 

– У Белгији је нормално да се људи договоре између регија и онда једном оде представник из једне регије, други пут из друге, трећи пут са нивоа Белгије и представљају те ставове. И то је нормално. У Њемачкој, такође, имате јасно прописане ствари. Члан 23 њемачког Устава регулисао је питање лендера, шта они преузимају. Имате имплементациони закон који онда каже шта лендери, односно покрајине које су чланице Њемачке, могу да раде. И нико никоме се не одупире, све је на бази договора – рекла је Цвијановић.

 

Она је навела да је у Њемачкој јасно описан механизам рјешавања спорова између различитих нивоа власти, а када се у БиХ то стави у механизам коардинације они кажу да то не ваља, а у Њемачкој ваља.

 

– Ми смо то прекопирали од њих, као и масу ствари. Зна се тачно ко шта рјешава ако се један ниво не може договорити са другим нивоом. Имају посебни органи, односно комисије – заједничка тијела, и на крају договором дођу до нечег заједничког – појаснила је Цвијановић.

 

Она је нагласила да се само у БиХ не може ништа узети што нормалан свијет користи, јер они одмах кажу “нисте ви Њемачка, нисте ви Белгија”.

 

– Па нисмо, нећемо ни да будемо. Ја нећу да будем Белгија, нећу да будем Њемачка, али хоћу да будем неко ко користи неке добре праксе некога другога. Па и Шпанија је децентрализована. Било је и Уједињено Краљевство чланица ЕУ и они су исто тако децентализована држава – навела је Цвијановић и упитала шта је проблем да БиХ буде децентрализована.

 

– Они кажу не можемо ми бити децентрализована земља, већ морамо да постанемо грађанска БиХ. Не морамо, гдје то пише, зашто би ми морали бити то ако не желимо – рекла је Цвијановић.

 

Она је подсјетила на изјаве појединих посланика њемачког Бундестага, од којих су неки поријеклом из БиХ, који су причали бајке о грађанској држави и упитала гдје су они сад, шта се чуло о њима, шта се дешава у Њемачкој данас?

 

– Шта се дешава с том политиком која нама држи предавање како треба да будемо централизовани, како треба да будемо грађани, како није битно ко је ко!? Па, људи, ако је овдје важно да се идентитет поштује, онда поштујте идентитете. Можда једном постане неважно, али сад је важно. Ако имате заштиту колективних права, па што да их гушимо? Дај да остварујемо колективна права. Можда нам некада досади да их остварујемо. Али сад нити вјерујемо једним другима, нити вјерујемо тим другима који нам са стране говоре шта требамо да радимо, не вјерујемо никоме и просто сматрамо да је то важно – рекла је Цвијановић, додавши да треба да БиХ и њене људе пусте да ураде оно што њихови политички представници договоре, а не да руше како странци, тако и они који су у опозицији.

 

Она је навела да ЕУ дуго има слоган “Уједињени у различитости”, те да би било добро да тако функционише и у будућности.

 

– Нисам сигурна да ће бити тако мудри да заиста тако функционише и убудуће, али то би било јако добро и за нас који смо сада у Западном Балкану, али и за цијелу Европу – закључила је Цвијановић.

 

Коментари

0

Пошаљи коментар

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести