БиХ и у овом моменту, као и годинама уназад, изгледа прилично несређено због поремећених унутрашњих односа и непримјереног мијешања странаца у домаће процесе. У БиХ имамо различита мишљења о прошлости, различита виђења како савладати препреке у садашњости, а стичем утисак да су нам и визије будућности супротне једна другој. Да бисмо помирили супротности, а то је захтјеван посао, потребна је политичка воља свих домаћих актера која изостаје и зато је све гора и гора ситуација. То се види на унутрашњем плану, а пресликава се и на дипломатско поље. Поручила је то у интервјуу за Глас Српске српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић која, ипак, сматра да и овдје може бити боље, али да то подразумијева постављање ствари на потпуно другачији начин.

– Морамо сви да разумијемо да нема искључивости у смислу да један треба да искључи другога. Највећа сметња је потреба да оно што треба да буде заједничко буде стављено у функцију једног и чим имате потребу да тај један злоупотријеби то, имате политичке борбе и неслагања која се манифестују различитим одлукама. И страни фактор, умјесто да пружи помоћ за одређена питања, продубљује унутрашње јазове. Постоји рецептура за боље, али у њој морају учествовати сви, да нико никога не малтретира и не омаловажава, укида му идентитет, тражи да прихвата нешто што је неуставно, а продаје то као велику уставну причу. Мислим да су то заблуде и мислим да смо већ ушли у неки финиш у којем треба разријешити неке ствари и поставити их на озбиљне основе. Ако хоћемо да буде владавина права, зна се како се у тим оквирима треба понашати. Ако хоћемо да будемо уставна земља, морамо се придржавати уставних рјешења, а ако их треба мијењати, зна се и како то иде. Не дивљим, насилним настојањем неког странца или домаћих актера. Све је прописано, само се тога треба придржавати – поручила је Цвијановићева.

Интервју преносимо у цијелости:

Ко се данас најмање држи Устава у БиХ?

Странци. Устав прописује ко су законодавци. Имали смо море интервенција од стране једног појединца који је та лажна, измишљена права користио, а да није добио никакав мандат од стране међународног уговора на основу којег је успостављен. Ту су и бошњачки политички елементи. Ако не поштујете прописано кршите Устав и то доводи до нереда. Много је заврзлама, а да би се из њих изашло, прво треба да се бавимо стварима за које смо, по овлашћењима, задужени, да страни фактор сведе интервенционизам тако да буде од помоћи, а не неко ко ће да се сврстава на једну страну или ко ће, мимо оног што је прописао међународни акт, тјерати државу да постане унитарна или другачија од онога на шта је дата сагласност.

Чињеница је да, ако се посматрају изјаве, свако Устав тумачи на свој начин. И бошњачки политичари тврде да су они ти који бране БиХ од антиуставног дјеловања Републике Српске.

Лако је некога оптужити, али не можете тврдити да је нешто надлежност БиХ, а није тако прописано. У почетку је постојала нада да се може ићи напријед, јер је постојао оквир и дејтонска основа. Била је добра и оригинална, али су услиједиле разне интервенције које су земљу одмицале од добрих рјешења и довеле до тога да је сада све контаминирано. Не би БиХ, ни да се ишло оригиналним путем, била данас бајка, али би била пристојна земља са унутрашњом сагласношћу о битним стварима. Овако смо дошли до тога да је бошњачким колегама увијек крива Република Српска. Неутемељено, јер ако се вратите мало уназад и видите како су кренули проблеми, видјећете да је то од неовлашћених интервенција високих представника. Чак су и неки од њих, из тог првог времена, рекли да је то све погрешно и да није засновано на Дејтону, а онда се дошло у другу фазу. Да би се сакрили, прибјегли су другим методама. Једна од њих је Уставни суд БиХ у којем сједе три странца и они ће радити посао који је некада радио ОХР. Ми у Српској не кршимо Устав. Желимо кредибилан Уставни суд, а и један од захтјева ЕУ је реформа суда, односно замјена страних судија домаћим. Када видим отпор код Бошњака, увијек се сјетим изјаве Бакира Изетбеговића да се они као Бошњаци никада не смију одрећи својих циљева и оруђа. То су стране судије и ОХР, умјесто да кажу да се никад не смију одрећи институција и дијалога. Тиме показујете лоше намјере тако да је овдашњи политички живот у много чему оптерећен тиме што се Уставу прилази на начин да је ту, али да не мора да буде баш тако. Мислим да су ствари могле да буду боље. Странци су свој активизам свели на то да се баве или санкцијама или пријетњама у којима упорно бране оно што није ни нападнуто. Убише причом о територијалном интегритету, суверенитету, мултиетничком карактеру. То нико, људи, не спори. Бране оно што нико није нападао, а неће да кажу које су девијације довеле у прилично болесно стање. Нема суверенитета ако сте дозволили или дозвољавате странцу да стане изнад институција. Није у складу са Уставом да високи представник, био легалан или нелегалан, доноси законе, јер су за то надлежни парламенти. Тачка, тачка.

Али дешава се.

Дешава и они затварају очи на то. Да је високи представник остао у мандату какав је описан у дејтонском анексу десет могао би да буде и допринос европском путу, јер не би имао ништа рушилачко у односу на оно што је Устав предвидио. Ипак направљена је креатура, супротна европском праву, Уставу и међународном уговору. Понижавајуће је за сваку земљу да јој се каже да неизабрани странац, силом, примјењујући недемократске методе чува ту земљу. Страшно за све, а причамо да смо на европском путу. Не да нам се да живимо прави демократски живот. То је страшна стега.

Каква је позиција Републике Српске у цијелој тој причи?

Институције раде свој посао упркос притисцима. Пружили смо и руку сарадње да сједнемо и договарамо се те да кроз тешка глобална искушења прођемо са што мање рана. Ко жели да разговара, ми смо ту.

Пресликава ли се све и на спољну политику? На почетку мандата сте рекли да од нереда у спољној политици нико у БиХ нема користи. Прошле су двије године, стање је исто, има мишљења да је и горе.

Постоји апсолутна злоупотреба институција, а дипломатско-конзуларна мрежа је инструмент спољне политике која није дефинисана на прави начин. Имате амбасадоре који се понашају како им каже један члан Предсједништва БиХ или министар иностраних послова који није прибавио мишљење Предсједништва, а то значи став сва три члана. Видјели смо те излете, очигледно нема спаса.

Колико је то контрадикторно? Бошњачки политичари се позивају на Устав, тврде да чувају тај акт и БиХ, а истовремено у пракси дјеловањем својих амбасадора урушавају институцију какво је, између осталог, и Предсједништво.

То је добар примјер. Кршите Устав, а оптужујете друге да то раде. Нагледали смо се те праксе. Бошњачки кадрови су промовисали своју агенду, а амбасадори из реда српског народа трудили да се држе прописа. БиХ нико не доживљава озбиљно на спољном плану. Ипак, сви су као нешто брижни у вези са њом, али нико не жели да врати ствари на прави колосијек.

Неке ствари пролазе. Ви сте против амбасадора Златка Лагумџије поднијели кривичну пријаву због резолуције о Сребреници, али таква и слична акта остају.

Да остају, али дошло је до злоупотребе. Међутим, питам шта је данашњи свијет? Шта су данашња акта, резолуције? Бројне резолуције УН су остале неизвршене. И данашњи свијет је исто хаотичан као и ова земља, губите вјеру у нешто што су међународни инструменти и полуге. Још је много посла пред БиХ да буду исправљене девијације и да се вратимо у нормалне токове, али све се види из тог примјера спољне политике гдје неко, кршећи Устав, прави кобајаги обавезу за БиХ, а није испоштовао процедуру те исте државе да се дође до заједничког става. То је опште лудило.

Шта очекујете од администрације на челу са предсједником САД Доналдом Трампом? Бољи и објективнији приступ проблемима или и можда брисање са црне листе?

Релаксацију ствари и односа. Рационални приступ, а он је и најављиван од стране Трампа и људи из његовог тима. Желим да вјерујем да је нови предсједник САД тај који ће удахнути ону недостајућу правду када је у питању овај простор, али и сва друга мјеста.

Суђење у Сарајеву

Како гледате актуелни процес против предсједника Републике и вршиоца дужности директора Службеног гласника у Суду БиХ?

Тај процес је, са аспекта права, недопустив зато што је неко нормирао закон и кривично дјело, а тај неко је Кристијан Шмит, који нема овлашћења да то ради. По Уставу, он није законодавац ни предлагач закона. На сцени је коришћење правосуђа да би дисциплиновали сваког будућег предсједника Републике или представника институције да не може да се понаша у складу са Уставом.