Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је смрт 12 бањалучких беба најтрагичнији злочин, по карактеру, начину и намјерама, који су починили представници међународне заједнице над недужним бићима која су, нажалост, одмах по рођењу спознала суровост и окрутност “великих” који се иживљавају над “малим”.

Милорад Додик

– Тог црног 22. маја 1992. године у бањалучкој болници умрла је прва беба због несташице кисеоника, јер САД и остале западне земље нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Српске. До 19. јуна умрло их је 12, а неке од њих нису добиле прилику ни да им њихови родитељи надјену имена. Само двије бебе су успјеле да преживе овај злочин над злочинима – Слађана Кобас и Марко Медаковић, али недостатак кисеоника њима је, нажалост, проузроковао трајне здравствене проблеме. Слађана је умрла 2006. године, а Марку је дијагностификована церебрална парализа и низ других посљедица које ће га пратити цијели живот – навео је Додик.

Поводом обиљежавања 32 године од смрти 12 беба у тадашњем бањалучком Клиничком центру које су умрле због свјетских моћника који нису дозволили транспорт кисеоника, предсједник Српске рекао је у изјави за Срну да је кисеоник из Београда у Бањалуку било могуће доставити једино ваздушним путем, али авиону, који је требало да достави кисеоник и који је данима чекао, није био дозвољен лет због увођења санкција СР Југославији, а све захваљујући бездушним бјелосвјетским моћницима.

– Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, под притиском САД и западних земаља, није дао дозволу да авион са спасоносним теретом – кисеоником полети ка Бањалуци, упркос свим апелима. Чак су се на те апеле и вапаје оглушили и представници УНИЦЕФ-а и других међународних такозваних ‘хуманитарних’ организација, које су биле све само не хуманитарне – нагласио је Додик.

Он је истакао да је до смрти беба дошло самовољом представника исте те међународне заједнице која нам свакодневно пуни главу о некој наводној демократији, људским правима, хуманости и емпатији, а са друге стране је и друга страна медаље – њихово право лице и њихова рука зла која је тек рођеним бебама укинула право да живе.

– Та бјелосвјетска господа из међународне заједнице дала је себи за право да из својих удобних фотеља одлучују о нечијем животу који је иако тек започео упознао њихову суровост и зло које носе у себи. Самовољом свјетских моћника та тек рођена бића била су одмах осуђена на смрт, јер њихова малена и неразвијена плућа нису издржала без кисеоника чији транспорт злотвори нису дозволили – рекао је Додик.

Он је нагласио да је необорива чињеница да је 12 беба умрло захваљујући странцима због недостатка кисеоника, елементарне ствари која је значила живот.

– Представници међународне заједнице немилосрдно су пресудили бањалучким бебама по самом рођењу, ускративши им живот, дјетињство, прославе рођендана, пунољетство, младост, родитељство… Данас би то били зрели људи, 32-годишњаци, али њихов први плач који је означио и први дан њиховог живота утихнуо је силом оних који себе сматрају свемогућим и господарима живота и смрти. Без имало милости гнусно су се ‘поиграли’ са тек рођеним бебама, дозволивши им да заплачу, да прогледају, да удахну, али не и да наставе да дишу. Њихови животи су угашени и прије него што су спознали да су дошли на овај свијет и прије него што су видјели лица својих мајки и очева – рекао је Додик.

Он је додао да је први плач недужних беба насилно прекинут, али родитељску сузу, као и сузе свих нас који саосјећамо у њиховом болу не може ништа прекинути, јер је то бол која никада неће проћи и злочин који се никада не може опростити.

– Сваки 22. мај за нас значи само једно – почетак краја тек рођених беба и тај датум је црно слово у календару сјећања који никада не смије и не може бити заборављен. У нашим срцима заувијек ће остати успомена на страдале бебе – Ненада, Николу, Бојана, Раису, Емину, Данијела, Душана, Радијана, Маида, Владимира, двије бебе које нису доживјеле ни име да добију, и Слађану – истакао је Додик.

Ова незапамћена хуманитарна катастрофа, додао је, била је повод за покретање операције “Коридор 92” којом је разбијена блокада и поново успостављена копнена веза са СР Југославијом.

“Коридор ’92” је значио живот и није случајно назван Коридор живота, јер је он дословно омогућио само једно – да никада више ниједна беба не изгуби живот на овако окрутан начин као ових 12 бањалучких звјездица. За голготу коју су прошле бањалучке бебе и њихови родитељи, али и сви ми заједно који се сјећамо тог маја и јуна 1992. године и црних вијести које су стизале из породилишта нико никада није одговарао.

Правда је спора али достижна и рука правде стићи ће кад-тад оне који су себи дали за право да бездушно одлучују о судбини најневинијих бића на свијету. Нико неће моћи избјећи одговорност пред Богом за злочине према онима који нису ни за шта криви, а окрутно им је одузет право да дишу и живе – поручио је предсједник Републике Српске.