21/10/2024
Коментаришући политички процес који се води пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласника Републике Српске“ Милоша Лукића, адвокат Гајић је у ауторском тексту за „Блиц“ навео да из ове правне загонетке Суд БиХ неће моћи да изађе.
Ауторски текст адвоката Гајића Срна преноси у цијелости:
Пред Судом БиХ у току је суђење Милораду Додику, председнику Републике Српске као и вршиоцу дужности директора „Службеног гласника Републике Српске“ Милошу Лукићу. Они су оптужени за извршење кривичног дела „Неизвршавање одлука високог представника“. Као у правој колонији за које смо веровали да су превазиђена прошлост.
Суђење Милораду Додику ће ући у анале судске праксе. Чак и ове наше балканске. Ово је наиме први случај у модерној историји Европе да се некоме суди по закону који је донео појединац, а не законодавно тело, што је у демократијама обично парламент. Ово је први случај да се некоме суди због непоштовања воље појединца, а не због непоштовања државе.
Суђење председнику Републике Српске је политички процес пар екселанс /пар еxелланце/. Није намера тужиоца да пошаље Додика у затвор. Његова је намера, да као пијун колонијалног управника спроведе његову вољу и забрани Милораду Додику да се бави политиком. Да смене једног председника који има огроман легитимитет у српском народу, без избора.
Међутим, чак и у монтираним бољшевичким судским процесима мора да се води рачуна о каквој таквој законитости. Код Стаљина је било лакше, окривљени су под тортуром признавали оптужбе.
Овде је проблем, оптужени ништа не признаје. Будућа пресуда требало би да дефинише улогу и надлежности високог представника без улажења у питање његовог легитимитета. Република Српска годинама тврди да Шмит нема могућност законодавног деловања.
Тужилаштво ће прво морати да докаже на Суду да, ипак, има. Мораће то правним аргументима да докаже. Анекс 10 Дејтонског споразума не даје високом представнику извршна и законодавна овлашћења, већ мериторна и саветодавна.
Бонска овлашћења / која су политички а не правни акт/ за којима се потеже као правним аргументом, нису инкорпорирана у домаћем правном поретку, нити су озваничена као међународно правни документ. Јасно је да творац то није урадио јер би на тај начин рушили Повељу УН и директно подривали суверенитет БиХ.
Изгледа да се није рачунало да ће Бонска овлашћења икада бити предмет судског преиспитивања.
Многи су високи представници потезали за Бонским овлашћењима, али су водили рачуна да правно не буду оспоравана и снагом политичког притиска обезбеђивали су да одлуке буду верификоване и преточене у законе у Парламентарној скупштини БиХ.
Измене Кривичног законика које је успоставио високи представник /који то није/ Шмит, нису потврђене у парламенту БиХ. Тако је Тужилаштво доведено у позицију да доказује недоказиво, а то је да високи представник има надлежности да доноси и укида законе у БиХ.
Ова могућност Шмита је у судском процесу против Додика посебно важна, када се зна да је Шмит поништио инкриминисани закон Републике Српске пре него што га је у својству председника Републике Српске Милорад Додик потписао. Ту долазимо у зону правног апсурда.
Ако је закон поништен од Шмита и ако Суд признаје да високи представник има овлашћења да поништава законе у БиХ, шта је онда Додик потписао? Ништаван правни акт?
Онда тај Додиков потпис има правну тежину и изазива правне последице као да се Додик потписао на муралу или у лифту? Чему онда суђење?
А контрарио, ако високи представник нема право да доноси и укида законе у БиХ / што је истина јер то право нема ни по једном међународно правном документу ни по Уставу БиХ/ онда Додику не може да се суди јер није починио кривично дело на основу измена Кривичног закона на које Шмит нема право. „Нулум кримен, нула поена сине леге“ /Нуллум цримен, нулла поена сине леге – Ниједан злочин не може се починити, нити се за њега може изрећи казна ако претходно нису били наведени и описани у кривичном закону/. Из ове правне загонетке Суд БиХ неће моћи да изађе.
Суд дакле има само две опције за заузимање свог правног става. Коју год да изабере, Миле Додик мора бити ослобођен. Нема кривичног дела јер је закон донет од Народне скупштине Републике Српске поништен од високог представника пре него што га је председник Републике Српске потписао или нема кривичног дела Непоштовања одлука „високог представника“ Шмита јер он нема овлашћења да доноси и укида законе у БиХ.
Уколико се буде определио за прву варијанту, Суд ће очувати позицију и ауторитет високог представника и спречити потпуно рушење суверенитета БиХ.
Остаје питање шта ће бити са политичком елиминацијом Милорада Додика која је била циљ овог поступка? Изгледа да се и она распршила на ветру након одлуке Суда у Америци да /Доналд/ Трамп, без обзира на осуђујућу пресуду, може да настави политичко деловање.
09/11/2024
Коментари
Пошаљи коментар