Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да су Бошњаци и они који подржавају лажни мит о “геноциду” над Бошњацима у Сребреници покренули резолуцију у страху да ће српска страна, која располаже свим доказима, прва подићи тужбу за геноцид у Сребреници и околини, али над Србима.

“Зашто им се жури, и њима и Нијемцима? Зато што немају никакве аргументе, а ако су им аргументи масовне гробнице онда нека одговоре откуд Срби у тим масовним гробницама, а ми посједујемо имена Срба чији су посмртни остаци нађени у тим масовним гробницама. Не треба их потцјењивати. Гурају резолуцију да би добили квалификацију `геноцид` и ублажили нашу тужбу и аргументе. Они и не располажу ничим”, рекао је Иванишевић.

Он је нагласио да је српска страна, у смислу потенцијалне тужбе, неупоредиво јача.

“Ми за разлику од њих имамо све битне чињенице. Знају они да Срби имају све доказе о геноциду над српским народом у Сребреници. Они се основано боје и зато су поново активирали резолуцију”, оцијенио је Иванишевић.

Иванишевић је подсјетио да је промоција његове књиге “Хроника нашег гробља”, која се бави злочином над Србима у сребреничком крају, одржана још 1994. године.

“Ја сам намјерно навео све оне који су остали у Сребреници. Јесам ли ја сликао жену која је задња убијена у том граду? Јесам ли тамо затекао иког живог? Нисам! Нисмо нашли ни заробљенике живе. Ни логораше, ни људе који су хватани по српским селима и довођени у Сребреницу. Само мртав град”, рекао је Иванишевић.

Он сматра да је Сребреница у то вријеме планирана за главни град, како је навео, “те њихове џамахирије”.

“Све је било етнички очишћено, а имамо и доказ њиховог Главног штаба, њихове оперативне групе који обавјештава Други корпус да се Сребреница 100 одсто очисти. Увелико је тај простор виђен за повратак ислама. Нашли смо то код неких `ајатолаха чак и из Ирана`”, рекао је Иванишевић.

Иванишевић је подсјетио да је меморандум на 132 стране о убијеним Србима у Сребреници, Братунцу, Милићима и Скеланима са именима страдалих, али и именима њихових убица, предат УН у јуну 1993. године, али се испоставило да су административци Савјета безбједности – Тунижанин и Мароканац тај документ склањали, а на документа о муслиманским жртвама додавали и неколико нула.

Према његовим ријечима, највећу “заслугу” за то да истина о Србима тада не допре у свијет имала је бивши секретар САД Медлин Олбрајт.

“Све су учинили да истину о српским жртвама сакрију. И сами смо доста криви. Сад све чине да та резолуција буде изгласана рачунајући да ће српска тужба и аргументација имати мало мању вриједност када је већ одлучено да је ту био геноцид, а сами не туже јер немају чињенице”, рекао је Иванишевић.

Бошњачки дио мисије БиХ при УН једнострано је, без одлуке Предсједништва БиХ, уз спонзорство дијела западних земаља, покренуо иницијативу за усвајање нове резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН. Прије девет година Русија је ставила вето у Савјету безбједности УН на британску резолуцију о Сребреници.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Комисија од 10 свјетских експерата закључила је да Срби никада нису имали такав план ни у Сребреници, нити на било ком другом мјесту.