Професор уставног права Синиша Каран истакао је да је веома значајно што је Република Српска ушла у ред земаља које су спровеле референдум, што је највеће демократско достигнуће грађана и народа.

– На седму годишњицу првог референдума у Републици Српској с поносом констатујемо да смо утврдили и учврстили пут грађанима Републике Српске да се кроз референдум изјасне да ли су или нису за било какве процесе који се тичу Републике – рекао је Каран за Срну.

Он је појаснио да Дејтонски мировни споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума.

– У резолуцији из 2007. године, Парламентарна скупштина Савјета Европе потврђује референдум као инструмент непосредне демократије који припада европском изборном насљеђу. Устав Републике Српске дефинише референдум у члану 70 и 77, а посебно га разрађује Законом о референдуму и грађанској иницијативи – рекао је професор Каран.

Он је подсјетио и да је повод расписивања првог референдума у Републици Српској била одлука Уставног суда БиХ од 26. новембра 2015. године, којом се поједине одредбе Закона о празницима Републике Српске проглашавају неусклађеним са Уставом БиХ.

– Управо рад правосудних институција БиХ окарактерисан са аспекта неуставно дефинисане надлежности, преузимања надлежности од правосудних институција ентитета, селективним приступом у раду, ретроактивном примјеном закона и дјеловањем по наметнутим законима, створио је уставноправну и политичку подлогу за расписивањем референдума у Републици Српској. Свједоци смо да се свих ових година путем одлука судова и високих представника шире компетенције централних органа БиХ, али управо у смислу централизације, који доводе до готово отуђености од конститутивних дијелова /ентитета-народа/ из којих су проистекли – нагласио је Каран.

Он је указао да се ствара велика централна администрација, ентитети-народи економски слабе, политички су под пресијом, национално питање се доводи у сумњу, субјективни фактор о заједништву слаби, готово нестаје, а ентитети-народи не осјећају “благодети” заједничког живота.

– Стога, будуће правце развоја босанскохерецеговачког федералног државног уређења треба тражити у развијању уставних принципа, на бази добровољности процеса даље изградње друштва, поштивању паритета у формирању институција и консензусу као доминантном начину доношења одлука – нагласио је Каран.

Међутим, рекао је он, не треба ниједног тренутка изгубити из вида да ће о свим важним питањима за Републику Српску грађани дати посљедњу ријеч, а не представници међународне заједнице, разних амбасада, судова који узурпирају овлаштења законодавне власти или нелегални и нелегитимни странци.