Муслиманска удружења из Сребренице планирају да ураде нишане за све неидентификоване нестале особе и да их поставе у Меморијални центар Сребреница, што је још један вид фалсификовања историје и покушај да се прекорје чињенице, изјавио је предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић.

– Замислите сада да ми поставимо 49 споменика несталим Србима Сребренице. Нормално да би се сваки пролазник запитао о каквом гробљу је ријеч – рекао је он.

Којић сматра да је занимљиво да се позивају породице да доставе информације о лицима несталим, како кажу, током и око окупације Сребренице.

– Свако онај ко зна шта се дешавало у ратној Сребреници запитаће се да ли се мисли и на све оне који су убијени од ратне мафије Насера Орића јер знамо да је било доста неразјашњених убистава оних који нису били потпуно лојални криминалцу који је био господар живота и смрти у Сребреници тих година – подсјетио је он за Срну.

Којић је упитао због чега се одједном жури муслиманским удружењима и напоменуо да ова иницијатива није од јуче, већ је заживјела још прије четири, пет година.

Он је указао да су они свјесни да је предимензионирана цифра 8.372 и сада очајнички покушавају све како би толики број нишана био у Меморијалном центру Поточари.

– Да ли су свјесни да се глобална слика мијења и да ће тиме бити угрожена и њихова енормна примања која имају једино ако је лажни мит жив и ако буду могли свакодневно кукати, али и чинити све како би се број наших жртава омаловажио и минимизирао – навео је Којић.

Он каже да је занимљиво било видјети и предсједника Удружења „Мајке Сребренице“ Муниру Субашић како дочекује предсједника Европске комисије Урсулу фон дер Лајон са црном марамом на глави.

– Сви знају да је црна марама симбол код хришћана, али сада се све чини како би се само муслимани представили као жртве – додао је Којић.

Он је оцијенио да је очигледно да и муслиманска удружења не вјерују у Институт за тражење несталих, јер узимају ствар у своје руке и позивају породице да пријављују своје нестале, што је код већине честитих породица изазвало негативне реакције јер су свјесни да није нормално подизати нишане за људе који нису пронађени.

– Ово је још један вид притисака на институције које се баве тражењем несталих на Суд и Тужилаштво БиХ да се само њихове жртве третирају онако како би требале да се третирају сви они који су нестали без обзира на име и презиме – каже Којић.

Он је изразио увјерење да је сљедећи корак да траже да се и кости које се налазе у костурницама сахране у Поточаре, а да српска удружења са правом могу да сумњају да ту има и костију убијених Срба.