Декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић рекао је да је проблем то што се поступак у Суду БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика спроводи на основу закона који је наметнуо страни држављанин Кристијан Шмит, те нагласио да је крајње неприхватљиво и правно неодрживо наметање закона и спровођење било каквих судских, управних или других поступака на основу таквих закона.

– Проблем је што се то суђење врши на основу закона који је наметнут, дакле није донесен од Парламентарне скупштине БиХ – рекао је Марковић новинарима на Палама.

Он је истакао да већ дуги низ година одређен број аутора из области правне теорије говори о томе да и досадашњи високи представници у БиХ, а који су именовани након одобрења Савјета безбједности УН, чак ни уз ту резолуцију или одлуку једноставно нису имали овлаштења да доносе законе јер им Анекс десет Дејтонског мировног споразума то никада није допуштао.

Када је ријеч о бонским овлаштењима, Марковић је указао да она нису правни акт.

– У бонским овлаштењима и не пише да високи представник има право да доноси законе, а чак и кад би то писало бонска овлаштења нису правни акт тако да она правно никога не обавезују – појаснио је Марковић.

Према његовим ријечима, из тог угла посматрано, правно је неодрживо наметање закона и спровођење било каквих судских, управних или других поступака на основу таквих закона.

– То је једно, с правне стране говорећи, а с друге стране, имајући у виду да је БиХ сложено, подијељено друштво, да су политички односи нестабилни, крајње је неприхватљиво да се закони намећу и да се онда на основу њих додатно појачавају политички и друштвени сукоби који постоје – рекао је Марковић.

Говорећи о томе што је у врло кратком року, за 22. новембар заказан главни претрес у предмету против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора “Службеног гласника Српске” Милоша Лукића, Марковић је навео да тако кратки рокови у кривичном поступку нису примјерени.

– Лица која су оптужена, која учествују у кривичном поступку, у том својству имају право на одбрану. То право на одбрану подразумијева да имају право да у примјереном року припреме ту своју одбрану, тако да кратки рокови у кривичном поступку нису примјерени, нису пожељни, јер они доводе у питање објективност лица која су оптужена у том поступку и која могу, односно не могу да на одговарајући начин припреме своју одбрану – рекао је Марковић.