НОВОСТИ

Новковић: Размјере материјалног разарања ни данас нису утврђене

06/09/2023

Република Српска је од првог дана НАТО удара била изложена великим материјалним разарањима, чије размјере до данас нису утврђене, као и страдању војника и цивила, а свакодневним бомбардовањем цивилних циљева директно су угрожавана елементарна људска права, рекао је Срни руководилац Одсјека за ратне злочине у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Дарио Новковић.

 

 

Новаковић је напоменуо да се НАТО пакт од почетка сукоба у БиХ отворено ставио на муслиманско-хрватску страну, а као доказ за ту тврдњу могу се навести акције које су претходиле операцији “Намјерна сила”.

Он је навео да је током 1994. године и прве половине 1995. године НАТО извео десетак спорадичних напада на положаје Војске Републике Српске /ВРС/ када је живот изгубило осам српских војника.

– Прво дејство НАТО авијације на ВРС се догодило 28. фебруара 1994. године када су ловци НАТО авијације напали четири авиона Ваздухопловства и противваздушне одбране ВРС и тада су погинула три пилота ВРС – рекао је Новковић говорећи о 9. септембру “Дану сјећања на жртве НАТО бомбардовања и агресије на Републику Српску”.

Он је додао да су приликом бомбардовања положаја ВРС у околини Горажда 11. априла 1994. године погинула три припадника ВРС, а у бомбардовању аеродрома “Удбина” 21. новембра 1994. године живот су изгубила два припадника Српске војске Крајине.

– Међутим, свеопшти удар на Републику Српску услиједио је 30. августа 1995. године у оквиру операције “Намјерна сила” – истакао је Новковић.

Он је подсјетио да су одлуку да се изврши напад донијели командант НАТО-а за Јужну Европу амерички адмирал Лејтон Смит и командант Унпрофора за бившу Југославију француски генерал Бернард Жанвије.

– У операцију “Намјерна сила” било је укључено више од 5.000 војника НАТО-а из 15 држава и више од 400 летјелица, укључујући 222 борбена авиона, међу којима су САД имале водећу улогу. Укупан број бачених бомби износи 1.026, од чега је 708 вођених бомби – истакао је Новковић.

Поред НАТО авијације, истовремено су дејствовале и Снаге за брзо дејство са артиљеријских положаја на Игману, а са ратних бродова у Јадранском мору испаљено је и 13 пројектила типа “томахавк”.

– Ваздушни и артиљеријски напади на Републику Српску, уз неколико прекида, трајали су 16 дана, тачније до 14. септембра 1995. године. Званично, операција је обустављена 20. септембра 1995. године када су адмирал Смит и генерал Жанвије у Сарајеву објавили да нема потребе за наставком напада, јер је ВРС испунила наметнуте услове УН – рекао је Новковић.

Он је навео да је од првог дана НАТО удара Република Српска била изложена великим материјалним разарањима и страдању војника и цивила, а свакодневним бомбардовањем цивилних циљева директно су угрожавани животи и елементарна људска права грађана Републике Српске.

Током НАТО операције “Намјерна сила” погинуло је 46, а рањено најмање 98 припадника Војске Републике Српске, те пет припадника радне обавезе, подаци су Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица. У НАТО бомбардовању Републике Српске погинуло је најмање седам цивила, док је најмање 21 цивил рањен.

Новаковић каже да је и цивилно становништво било индиректно угрожено, као и да је због општег осјећаја несигурности и усљед страха од бомбардовања долазило до масовног исељавања.

– Оваквој ситуацији увелико је погодовао и прекид свих телефонских веза као и немогућност добијања правовремених и провјерених информација са терена путем медија – навео је Новковић.

Он је додао да је угроженост била изражена и због немогућности транспорта рањеника и болесника до болница због срушених мостова и оштећених путних комуникација, те да су цивили били угрожени и на друге начине и то због недостатка хране и питке воде, прекида у снабдијевању електричном енергијом.

Осим људских жртава, Новковић наводи да је Република Српска током овог напада претрпјела огромну материјалну штету чија висина до данас није тачно утврђена.

Осим војних објеката, на мети НАТО авијације били су и други важни инфраструктурни објекти као што су мостови, саобраћајнице, радио и ТВ предајници, здравствене и образовне установе, привредни, водопривредни и електроенергетски објекти и друго.

Новковић је рекао да, поред директних посљедица које су НАТО напади имали на Републику Српску, треба нагласити и индиректне посљедице.

– Прва од њих је омогућавање немјерљиве предности муслиманским и хрватским јединицама које су кренуле у општу офанзиву, што је за посљедицу имало губљење великог дијела територије под контролом ВРС. Све то је довело до масовног прогона српског становништва са окупираних дијелова територије Републике Српске – истакао је Новковић.

Он наводи да се друга, можда још и тежа индиректна посљедица по становнике Републике Српске, огледа у угрожености њиховог здравља усљед употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

– Нажалост, о овој проблематици још се не говори довољно, те никада нису до краја утврђене све штетне посљедице које осиромашени уранијум изазива – навео је Новковић.

У Републици Српској се 9. септембра обиљежава Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања које су снаге Алијансе извршиле на територији БиХ без одобрења Савјета безбједности УН.

Званичан разлог за бомбардовање Републике Српске било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године, када је Унпрофор без доказа одмах за то оптужио Војску Републике Српске.

 

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести