Укази предсједника Републике Милорада Додика о проглашењу измјена Закона о објављивању закона и других прописа и Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске објављени су у Службеном гласнику. Новоизабрани вршилац дужности директора Службеног гласника Републике Српске Милош Лукић потписао је одлуку о објављивању закључака Народне скупштине којим ови закони ступају на снагу дан након објаве у овом јавном гласилу.

Дан након именовања на функцију вршиоца дужности директора Службеног гласника Републике Српске, Лукић је потписао одлуке о објављивању указа предсједника Милорада Додика о проглашењу закона, према којима се одлуке високог представника неће објављивати у Службеном гласнику, нити ће се одлуке Уставног суда БиХ примјењивати на територији Српске.

Лукић је рекао да се на Службени гласник више неће моћи вршити било какви притисци.

– Службени гласник основан у јануару 1992. године. Тада је објављивао и своје прве одлуке. Службени гласник је старији и од било које друге стране институције која је настала након потписивања Дејтонског споразума – поручио је он.

Да ће Службени гласник и убудуће радити свој посао у складу са законом, потврдио је и премијер Српске Радован Вишковић.

– Службени гласник Српске објављује све документе које усвоји Народна скупштина Српске – рекао је Вишковић.

Омбудсмен за људска права БиХ из српског народа Невенко Врањеш каже да га забрињава притисак ОХР-а на управљачку структуру Службеног гласника Републике Српске, од које се на противправан начин тражи објављивање квазизакона ОХР-а.

– Они се овдје доводе у један веома тежак положај, да застрашивањем изврше одређене радње које не познаје наш уставноправни и законодавни систем. То је недопустиво и сматрам да са тим треба престати – истакао је Врањеш.

Делегат у Дому народа БиХ Радован Ковачевић рекао је да српски представници не воде никакву борбу за отцјепљење, већ институционалну борбу за заштиту права Републике Српске и уставног поретка БиХ. Ковачевић истиче да је потписивањем указа о проглашењу закона, Додик показао да Српска вјерује у себе и своје настојање да истраје у тој борби.

– Да то није урадио онда не би вјеровао ни у оне законе које смо усвајали, нити у указе које је он потписивао. С обзиром да је он на основу тога поднио и пријаве, показао јњ да и те како вјерује у све ово што ми радимо и у овај процес који сви водимо као Република – нагласио је Ковачевић.

Важно је да потези Српске буду у оквирима институција јер се тиме показује приврженост владавини права, сматрају аналитичари. Истичу да су укази које је Додик потписао, као и кривичне пријаве које је поднио против Кристијана Шмита и Драгана Прусине, прави одговори у датим околностима.

– Ово није ничији хир. Нико се није пробудио ујутру и рекао сад ми више нећемо поштовати одлуке Уставног суда из чиста мира. То је посљедица једног континуираног занемаривања Републике Српске, њених политичких представника и воље српског народа у БиХ. А на крају крајева и ствар једног накарадно постављеног система гдје је абнормално да имамо институцију и високог представника и страних судија у Уставном суду – наводи политички аналитичар Војислав Савић.

Република Српска је увијек заговарала унутрашњи дијалог и договор свих страна у БиХ и закони које је донијела Народна скупштина су у складу са тим начелима, те не представљају акт о сецесији, како говоре поједини кругови у Сарајеву, поручио је предсједник Парламента Српске Ненад Стевандић.