15/07/2025
Тумарање између личних, страначких, коалиционих и националних идеологија и идеала, и недемократске санкције разних страних мешетара, годинама су „сакатили“ најстарију политичку партију у Српској. Опстајала је захваљујући јединству страначког чланства. Сада је и оно силовито подијељено. Опортунисти и лојалисти страначком руководству предвођеном, до прије који дан Миланом Миличевићем „откопали“ су ровове.
Диоба праћена притисцима на руководство, започела је крајем прошле године, свједоче у партији. Кулминирала је након што је Главни одбор најавио кандидатуру из својих редова, за обје инокосне функције на предстојећим изборима – дакле и за предсједника Републике и за српског члана Предсједништва БиХ.
– Од тог момента појачали су се удари на господина Миличевића, али и прије тога. Од краја прошле године и сам предсједник и руководство су имали огромне притиске и из странке, али и јаке притиске и из медија – рекао је делегат СДС-а у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Желимир Нешковић.
Најава СДС-ове кандидатуре услиједила је, подсјећамо, након што се лидер ПДП-а Драшко Станивуковић јавно самопромовисао као кандидат опозиционе коалиције за предсједника Републике. Већ тада је било јасно да је стално – нестална коалиција опет пољуљана. Још јаче након „прелета“ посланика Маје Драгојевић Стојнић из СДС-а у ПДП-е. И тада су размијењене неугодне критике. Но, амбициозни предсједник ПДП-а није застао. Најављивао је ширење партијског фронта.
– ПДП већ дуго води разговоре о проширењу својих капацитета са другим политичким организацијама, са другим организацијама, разних карактера, са другим истакнутим појединцима и у том правцу ПДП је спреман да прошири своју политику – навео је предсједник ПДП-а Драшко Станивуковић.
Проблем је што су Станивуковић и дружина страначке капацитете почели да „шире“ и према чланству и „истакнутим појединцима“ СДС-а. Крајем јуна о формирању ПДП-овог Покрета разговарао је са Вукотом Говедарицом. Наравно без знања руководства странке по којој је роварио. И то је један од разлога буре у СДС-у.
– Сам тај чин разговора са Драшком око формирања неког покрета је нешто што руши странку, јер тај покрет је опет требо да попуни СДС, нема ко други. И рушење је странке. Најмање што је се могло рећи предсједнику странке „ево позван сам, идем“. И није то само Вукота, били су и други – рекао је Немања Васић ид СДС-а.
Ко су све Станивуковићеви „истакнути“ појединци у СДС-у, за сада је непознаница. Но, чињеница коју лидер ПДП-а не скрива јесте лична и страначка претензија за водећу опозициону улогу. Да ли је само „борба“ двије партије за доминацијом – разлог потонућа у СДС-у и рушења Миличевића? Немања Васић подсјећа како је већ постала пракса да у припреми сваког изборног циклуса, уз помоћ извршилаца у властитим редовима, СДС „добије“ незахвалан задатак – да се бави собом. У ПДП-у међутим тврде како је унутаркоалициона „сарадња“ баш добра.
– СДС има одређене своје унутрашње изазове и очекујем да их СДС на најбољи могући начин и што је могуће прије разријеши, јер нам је јако важно да унутар опозиционих структура имамо стабилност имамо политичке структуре које су спремне да наставимо сарадњу – изјавио је Бранислав Бореновић из ПДП-а.
Упркос Бореновићевој слаткорјечивости, коалиционе стабилности је, очигледно, све мање. На то упозорава и један од оснивача СДС-а Ненад Стевандић.
– Сада су фарисеји направили револуцију унутра СДС-а. То су они људи који не разумију да прво везивањем са ПДП-ом а касније са Листом Вукановићевом да се СДС смањује. СДС без националне политике није СДС него групица људи чије амбиције се заснивају на подршци из Сарајева – навео је Стевандић.
Једно је сигурно, док пламти унутарстраначки фронт, СДС-у не требају противници. Странка је сама себи довољна. Да ли ће и у којој мјери, успјети да се консолидује биће јасније након јесењег унутарстраначког преслагања и избора новог руководства.
