Одлукама Кристијана Шмита, Уставног суда БиХ, наступима појединих западних амбасада, уз подршку политичког Сарајева изазвана је најдубља криза у БиХ послије Дејтона, став је академске заједнице у Републици Српској.

Узрок овакве деструкције Дејтонског споразума је, упозоравају, одузимање имовине Српској и њено потпуно развлашћивање. О имовини нема преговора, она је дејтонска категорија, а Дејтонски споразум је гарант опстанка БиХ, порука је са научне трибине одржане у Академији наука и умјетности у Бањалуци.

На деструкцији Дејтонског споразума у пуном замаху раде политичко Сарајево и дио међународне заједнице. Циљ је од Републике Српске направити подстанара у БиХ, методом одузимања имовине, каже професор Радомир Лукић. Према његовим ријечима, Бошњаци би да БиХ направе “цјеловиту” и унитарну, док Запад очекује економску и корист у геополитичком поретку.

– Узрок свега тога је потреба да се располаже природним богатствима БиХ, а располагање њима врше федералне јединице, сада би то вјероватно требало дићи на ниво БиХ, како би стране компаније њихових влада могле да овладају природним ресурсима и да склапају уговоре о концесији као што то чине у околним земљама – каже Лукић.

Дејтонски мировни споразум је Анексом 4, односно Уставом БиХ, суверенитет и надлежности дао ентитетима. Ни три године од потписивања споразума у Дејтону није прошло, а Бошњаци су почели да раде на развлашћивању Српске и ревизији Устава. Академик Сњежана Савић подсјећа да 1998. године, тада предсједавајући Предсједништва Алија Изетбеговић од Уставног суда БиХ тражи оцјену уставности 14 одредаба Устава Српске, међу којима су констутивност и својински односи.

– Посебно оспорава члан 68 нашег Устава став 1.6 који прописује да Република Српска уређује и обезбјеђује својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација – наводи Савићева.

Академик Витомир Поповић каже да је то касније отворило читав низ питања од стране Уставног суда који је, како наводи, прво ушао у тзв. пољопривредно земљиште, касније створио основе за расправу о осталом земљишту које се налази у Републици Српској, позивајући се на споразум о сукцесији и односним питањима.

– Наш је став да о имовини нема разговора – јасан је Поповић.

Да о имовини Републике Српске, која је дејтонска категорија, нема преговора, поновио је и предсједник Српске Милорад Додик.

– Питање имовине није и неће бити тема. То питање је ријешено Дејтонским споразумом и Уставом. ОХР нема шта да даје процјене, изузев ако то није она о његовом гашењу, што и јесте услов за даљи напредак БиХ ка ЕУ – истиче Додик.

Досљедан став о заштити имовине и националног идентитета Срба у БиХ испријечио се Сарајеву и западним амбасадама, па су за помоћ у препакивању дејтонске БиХ позвали и неуставне правосудне институције. Покретањем процеса против предсједника Српске, уставне иституције, направили су до сада невиђен преседан, каже министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир.

– Стотину закона су неуставно донијели, стално мијењали надлежности, Суд и Тужилаштво БиХ суде предсједнику Републике Српске, а потпуно су неуставни, на основу закона који је донијела једна особа. Причамо о Дејтонском мировном споразуму, али смо у озбиљном проблему, јер се поставља питање шта је остало од Дејтона – каже Будимир.

Питање је и какву корист од природних ресурса територијално мале БиХ има Запад? Професор Срђан Перишић указује на константу у политичком дјеловању Запада према Србима а то је, како каже – блокирати оснивање јединствене српске државе на Балкану.

– Српско питање није самостално питање на Балкану. Српско питање је дио источног питања, а источно питање је однос Запада према Русији. Дакле, било која сила са Запада када гледа нас, у ствари гледа Русију, а ми смо рукавац тог њиховог односа према Русији – каже Перишић.

Са научне трибине поручено је да је досљедна примјена Дејтонског споразума једина основа на којој БиХ може да почива, јер БиХ као државна заједница суверенитет црпи из ентитета, уз консензус три народа.