НОВОСТИ

БОРИЛИ СЕ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ЧЕТНИЦИМА Војничка гробља у Београду: Има их 6 и на њима нису сахрањивани само савезници, већ и непријатељи! |

ЛОГОР ЗА ДЈЕЦУ ВЕЛИЧИНЕ 150 ФУДБАЛСКИХ ТЕРЕНА Доња Градина непобијен доказ геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима |

Додик поручио Миличевићу: Национално одговорна политика је и чување институција Српске |

У Народноослободилачкој борби у БиХ погинуло је највише Срба, па је логично да се сљедбеник нацистичке идеологије Кристијан Шмит окомио на оне који су били највећи трн у оку Трећем Рајху, оцијенио је посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица. |

Патријарх Порфирије: Велики благослов долазак у Херцеговину |

Ковачевић: Све извјесније да Хелез има само мале људе у својој глави |

Нешић: Надлежне институције да се позабаве Хелезом |

Кристијан Шмит предмет подсмијеха у Њемачкој |

Којић: Покушаји легализације Шмита постали лакрдија |

Мостар дочекује патријарха српског Порфирија |

У Приједору Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у погрому “Олуја”

31/07/2023

У Приједору ће 4. августа бити обиљежен Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у Погрому “Олуја” 1995. године када су хрватске снаге протјерале више од 220.000 Срба из Републике Српске Крајине, док се у евиденцији налазе имена 1.869 погинулих и несталих, од којих 1.220 цивила.

 

 

Срни је у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске речено да су организатори обиљежавања одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.

Централна церемонија обиљежавања заказана је за 19 часова на Тргу мајора Зорана Карлице уз директан телевизијски пренос.

Раније је најављено да ће обиљежавању присуствовати високи званичници Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је раније да је од великог значаја што Српска и Србија заједно обиљежавају 28 година од Погрома “Олуја” јер је српски народ протјеран са вјековних огњишта у бившој Републици Српској Крајини, додајући да жртве не смију бити заборављене.

Погром је почео 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније хрватска војска ушла је у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко Републике Српске кренуле ка Србији.

Према подацима “Веритаса”, током “Олује” протјерано је више од 220.000 Срба из њихових домова, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године “Олују” оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести