Његова светост патријарх српски Порфирије позвао је у васкршњој посланици вјернике да уједине молитве за мир и очување Косова и Метохије у Србији, да се моле за мир у Украјини и указао на неопходност очувања српског језика, нормирања употребе ћирилице у јавном простору, обустављања насиља над српским језиком.

Патријарх је истакао да је молитва вјерујућег народа за мир, молитва Цркве за мир, јача од сваког оружја.

– И као што су нас снага вјере и молитве наших праведних предака и отаца провеле кроз теснаце историје, тако је потребно да и данас, у свим прегнућима, послушамо глас Цркве, глас Господњи – ујединимо и умногостручимо молитве за мир, за очување Косова и Метохије у Србији, за очување наших светиња. Ујединимо и умногостручимо своје молитве за живот у миру нашег народа свуда, да се наша или било чија страдања не понове – наводи се у посланици.

Његова светост је додао да су архијереји и вјерни народ Српске православне цркве, чије прво име јесте Пећка патријаршија, чврсто и непромјенљиво на становишту да је отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно, де факто или де јуре, неприхватљиво.

– Молимо се Спаситељу и залажемо за заједнички живот, у међусобном поштовању и разумијевању са косовско-метохијским Албанцима, јер ако у нашим душама има мјеста и за једне и за друге, биће и на Косову и Метохији мјеста за све – наводи се у посланици.

Патријарх српски је истакао да зна да у српском народу и данас има довољно вјере, довољно молитве и праведности, да сачува све и у временима која долазе.

Његова светост је нагласио да стога архијереји СПЦ апелују да се напредак друштва, а прије свега народна просвета и култура, граде на јеванђелским темељима, на којима су и настале, а посебно позивају на очување српског језика и ћириличног писма на којима је изграђена српска култура.

СПЦ апелује да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе законa који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осјетљиви језик иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота.

– На јеванђелским темељима смо градили и изградили свој начин живота, свој етос, свој систем вриједности, у коме су брак и породица, засновани на љубави према Богу и на међусобној љубави, претпоставка склада у животу народа, друштва и државе – истакао је патријарх српски.

Патријарх је позвао и на молитве за мир у Украјини, за престанак страдања и сукобљавања једновјерне и једнокрвне браће, да непријатељство и мржњу замијене пријатељство и љубав.

Његова светост је посебне молитве упутио васкрслом Господу за Украјинску православну цркву, њену јерархију и њен вјерни народ, који су изложени неправди, насиљу и прогону.

Он је позвао вјернике да се радују данас, јер их, упркос свим приликама и неприликама прате, крупне и мирне рашке очи Бијелог анђела – најљепше, највољеније и најславније фреске створене у нашем роду – говорећи да Исус Назарећанин, на крст распети, устаде из гроба.

– Радујемо се и прослављамо Васкрсење Господа Христа јер, чинећи то, добијамо залог сопствене побједе над оковима смрти и свијету благовестимо радост живота … Вјера која прожима и осмишљава животни пут, која соковима благодатне снаге храни свеколико људско биће, уистину може све – пише у посланици.

Патријарх је истакао да је економски и сваки други напредак важан за друштва у којима српски народ живи, али је неупоредиво важније духовно здравље српског народа, она снажна, саборна вјера у Господа распетог и васкрслог, која осмишљава свеколико народно биће.

– Од вјере у Васкрсење Христово и Јеванђеље Његово зависе наше животне вриједности, култура, етос, идентитет – наводи патријарх Порфирије.

Патријарх и архијереји СПЦ су пожељели срећан, честит и благословен празник цијелом српском вјерном народу, свима који чују ријечи Бијелог анђела: “Не плашите се! Исуса тражите Назарећанина, распетога. Устаде, није овде”.

– Гдје год да се данас било ко од нас налази, поздрављамо се поздравом вјечне радости – Христос ваксрсе – наводи се у посланици.