Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је Срни је да Република Српска и Србија први пут ове године заједно обиљежавају Сретење – Дан државности, чиме показују да је српски народ једно ткиво, исти организам и да ниједна граница не може бити граница, кад у срцима не постоји.

Вишковић је истакао да се овај значајан датум за све Србе, гдје год да живе, обиљежава низом манифестација у Републици Српској и Србији.

– На тај начин прелазимо са ријечи на дјела и испуњавамо једну од одредби Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа, коју смо прошле године донијели на Свесрпском сабору у Београду – рекао је Вишковић.

Према његовим ријечима, 15. фебруар један је од најзначајнијих датума у историји српског народа, јер представља слободарску традицију.

– Врло је важно што обиљежавамо овај дан јер на тај начин показујемо јединство и саборност и да нас Дрина спаја, не раздваја. Кад кажемо саборност и заједништво, то значи да смо уједињени и када славимо, али и када тугујемо и пролазимо кроз тешке тренутке и искушења, ту смо једни за друге – поручио је Вишковић.

Он је навео да се ове године Сретење обиљежава под слоганом „Саборност и понос“, који јасно симболизује циљеве српског народа – да буде саборан у временима препуним тешких изазова, али и неизмјерено поносан на достигнућа предака.

– Република Српска ове године први пут обиљежава Сретење, што је од великог значаја за све нас. Србија је матица за све Србе и због тога потребно је да нас окупљају овакви, велики датуми – да исказујемо саборност и да свима покажемо да међу нама нема разлика. И да ћемо увијек бити једни за друге – рекао је Вишковић.

На основу закључка са Свесрпског сабора од 8. јуна прошле године да Сретење – 15. фебруар, Дан државности Србије, буде и Дан државности Републике Српске и да се тај датум уједињено и заједнички прославља, Република Српска ће ове године први пут овај дан низом манифестација обиљежити и као свој празник.

На Сретење 1804. године почео је Први српски устанак, био је то зачетак нововјековне српске државе и обнове њене државности. На тај дан 1835. године у Крагујевцу донесен је први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски.