Док са свих страна Републике Српске, од установа, институција, организација, удружења стижу аргументоване правне, историјске и политичке осуде сарајевске оптужнице и позиви на јединствен одговор Српске, у опозиционим странкама углавном тајац. Ако и проговоре, свјесно или из незнања, ситуацију релативизују.

Реаговање на оптужницу обавезно изостане, али прилику искористе за већ шаблонску политичку критику личности Милорада Додика. Није ово сарајевски “удар” на Милорада Додика и Милоша Лукића као појединце, већ опасан атак на институције Српске, стиже им више него јасно појашњење.

На, посљедњих година небројене политичке манифесте и „удружене сарајевске домицилно-међународне подухвате“ да се уруше институције Републике Српске или да се “утопе” у БиХ, српска опозиција је грмогласно ћутала! Углавном! Ако би накратко и заузели одбрамбени став, попут фамозног “Инцковог закона” или покушаја Уставног суда да насилно прекњижи уставни грунт, у аутодеструкцију запетљани, брзо би се предомислили.

Повремено је умишљај “правдао” Габријел Ескобар појашњењима како је „српско јединство“ урушавано телефонским позивима и продавано за шаку америчких долара. Ни случај изнуђена “сарајевска оптужница” која Српску и дио региона, потреса, није изузетак. Данима је опозиција Српске скривено ћутала, част ријетким појединцима, а онда, под притиском и прозивкама јавности, одлучила да ипак нешто изговори.

Потпредсједник ПДП-а Игор Црнадак да каже како неће „”тежавати ситуацију Милораду Додику”. Али, неће ни помоћи! Чак му смета и подршка, каже “патетична”, која са свих страна пристиже.

– Није он никаква светиња.Ово што слушамо стотине патетичних некаквих под наводним знацима заштита кроз разне изјаве и писма, то њему ништа не помаже – рекао је Црнадак.

Свеприсутна подршка смета и СДС-овом Маринку Божовићу, који се каже стиди не само предсједника Српске већ и “удружења од општег интереса” која би по Божовићевој оцјени требало да раде неки други свој посао, а не да ни мање ни више “измишљају кризе”.

– Мене Милорад Додик као предсједник Републике Српске апсолутно и као предсједник Извршног комитета СНСД-а не интересује. Ја мислим да су они претјерали са овим што тренутно раде – навео је Божовић.

Биће ипак да су „претјерали“ ПДП-ови и СДС-ови горљиви пулени, стиже одговор! „Поданичкој опозицији у страху од налогодаваца и страних финансијера криви су борци, жртве протеклог рата и њихове породице, студенти, професори, умјетници… сви осим америчке и бриганске амбасаде и мешетара Кристијана Шмита, каже СНСД-ов Сташа Кошарац. И додаје да „издајничка политика и функционише на таквој матрици. Пита – колико кошта затварање очију пред перфидним ударцима на права Републике Српске, на Устав и Дејтон? Питања имају и други званичници.

– Да ли је та њихова евидентна и нескривена мржња према Милораду Додику толика да нису у стању да од шуме не виде једно дрво, да не виде да се овдје брани институција предсједника институција Владе, Службеног гласника. Ако ово прође, па може сваки човјек да буде процесуиран у Тужилаштву, шта год он био – навео је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

– Мени је жао што опозиција са стране гледа и ликује, јер њима одговара ова ситуација и што је ова оптужница подигнута против предсједника, јер ту виде шансу да се дочепају власти. Њима је власт битна, њима није битна ни Република Српска ни српски народ. Они су научили да сарађују са странцима и са политичким Сарајевом и њима је ово једини пут и једина прилика како они виде да се дочепају власти – истакао је градоначелник Приједора Слободан Јавор.

Недостатак политичке зрелости и визије, тако аналитичари оцјењују поступање српске опозиције.

– На крају крајева кукавички је само сједити и чекати да вам власт само падне у руке, јер сутра ако и добијете ту власт то ће бити кратког даха, замијениће вас опет неко ко ће да ради оно што је воља народа Српске – навео је политиколог Војислав Савић.

– Овдје би власт и опозиција требали на исти начин да се понашају. Овдје не може нико да ликује. Нико не може да иде по страним амбасадама и мисли да ће им амерички амбасадор или британски амбасадор донијети нешто добро. Није ово удар на предсједника Додика као предсједника Републике него удар на институције Републике – рекао је професор Уставног права Витомир Поповић.

Свако има право на своје истине и заблуде. Но ваљало би да то призна и другима. И да се суочи са посљедицама. А посљедице српске разједињености знају да буду трагичне, константно опомиње еминентни историчар Драга Мастиловић.

– Увијек као по правилу Срби су били јединствени онда када су се борили за државу, а нажалост када се изборе за ту државу увијек уз велике жртве, некако на историјску сцену та традиционална српска неслога. Наравно да је јако битно у свим а посебно у овим турбулентним временима заједнички рад и слога – истакао је Мастиловић.

И због тога је, кажу професори и аналитичари, пријеко потребао јединство свих – као темељ опстојности и Срба у Српској и саме Републике Српске. И као “црвена линија” за све српске политичаре, коју не би смјели да погазе. Ни за шаку америчких долара, нити за много више!