Још једном се показало да Кристијан Шмит није легитимни високи представник. Овога пута у емисији Телеринг, на јавном сервису Републике Српске. Прилику да покаже резолуцију Савјета безбједности која потврђује његов легитимитет, Шмит није искористио, јер није ни имао шта да покаже.

Умјесто тога, оптужио је руководство Републике Српске да не тумачи правилно Дејтонски споразум, те да је њега именовао Савјет за провођење мира.

Позвао је Републику Српску на сарадњу за добробит цијеле БиХ. Са нелегитимним Шмитом нема разговора, порука је из Српске.

Кристијан Шмит добио је прилику да покуша доказати недоказиво и да аргументовано одбрани своју тезу о легитимитету. Неуспјешно. Ниједном приликом није указао на оно најбитније, резолуцију Савјета безбједности. Каже да му није ни потребна, јер га именује ПИК, што је тврди, поручио и генерални секретар УН.

Да је мало боље размислио схватио би да Гутерес од њега пере руке и да се у одговору српском члану Предсједништва позвао на регистар у коме су имена свих високих представника. А тамо нема Кристијана Шмита, и неће га ни бити све док не прибави сагласност Савјета безбједности.

– Госпођа Жељка Цвијановић је упутила писмо генералном секретару УН и ако прочитате његов одговор и она и сви други би требали закључити да сам ја заиста особа која представља између осталог и генералног секретара УН, или да је она погријешила у својој процјени – рекао је Шмит.

Тврди Шмит и да српски члан Предсједништва погрешно тумачи Дејтонски споразум. А он се може тумачити на само један начин. Онако како је и написан. Словом а не духом, како то чине Шмит и њему слични, каже Жељка Цвијановић.

– Ја одлично добро читам, он то добро не чита. Ја тачно знам шта пише у Анексу 10 Дејтонског споразума и каква је улога Савјета безбједности кад је у питању именовање високог представника. Према томе, знајући добро да читам, знам да он није прошао ту процедуру – истакла је Цвијановићева.

Покушао је Шмит да се подвуче под скуте Републике Српске позивом на разговоре са њеним званичницима, како би обезбиједио легитимитет, јер је свјестан да без прихватања у Српској не може бити високи представник. Без резолуције нема ни разговора, поручио је предсједник Српске.

– Ми не прихватамо његов легитимитет нити ћемо се састати с њим. Нема потребе, јер они сматрају да у чину састајања мене као предсједника Републике, би дали легитимитет и онда би дали њему легитимитет да намеће опет неке законе који су на штету Републике Српске. Они нису добронамјерни – нагласио је Додик.

Да га институције Српске не признају и да није добродошао без одговарајуће резолуције, поручио је и предсједник парламента Ненад Стевандић.

– У Народној скупштини није био. Хоће ли бити? Неће. Док сам ја предсједник ја га позвати нећу, нити ћу дозволити да буде присутан – јасан је Стевандић.

Дозу нервозе, Шмит је показао приликом говора о министру безбједности Ненаду Нешићу, који је пријавио Шмита за кршење Кривичног законика БиХ по неколико основа. И том приликом запријетио Нешићу да замисли шта би у том случају урадио некадашњи високи представник Педи Ешдаун. Очигледно да Шмита боле чињенице које сам предочио јавности, одговара Нешић.

– Није мој посао да се бринем о његовој срећи. Мој посао је да штитим дејтонски поредак који управо он нарушава својим поступцима. Господин Шмит нема проблем с министром безбједности, он има проблем са креаторима Дејтонског мировног споразума и са Савјетом безбједности УН који неће да му издају потврду да је високи представник – изјавио је Нешић.

Да ниједног момента током интервјуа Шмит није доказао да је високи представник, сматра и некадашњи новинар и правник Огњен Тадић.

– О томе колико се он уплео у причу да ли је он политичар, дипломата, коме подноси извјештај, каква је била пракса, шта он мисли о БиХ, најбоље ће пресудити сами гледаоци који уопште нису чули ништа релевантно – каже Тадћ.

Али су зато могли јасно да чују признање Кристијана Шмита да је у БиХ дошао као политичар, а не дипломата. И поставља се питање, како један њемачки политчар може да доноси одлуке на територији БиХ? Ако је тако, онда ћемо и ми послати свог политичара у Њемачку да им намеће законе.