Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је својим самосвјесним, али и тактичким промишљеним лидерством увео Републику Српску у период у коме се српски интереси и ставови више не могу игнорисати, ни унутар БиХ, ни у дијелу међународне заједнице која није склона Србима, истиче професор и дипломата Дарко Танасковић.

Дарко Танасковић (Фото: TANJUG/МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ)

– Улога Милорада Додика се већ данас, и без временске дистанце, може оцијенити као кључна за политичко исказивање и акционо галванизовање у Срба одавно и снажно присутне идеје о нужности и императиву одбране слободе, достојанства и самосталности – истакао је Танасковић у предговору за књигу „Успон једне идеје – Слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика“.

Танасковић наводи да књига прати историјски ход и испољавање идеје слободе код српског народа на територији БиХ од османског доба до данашњих дана, што је условило и унутрашњу структуру овог дјела, подијељеног у више поглавља, од којих свако покрива и тематизује одређени период прошлости, преноси „Политика“.

Он истиче да је ово књига тројице врсних коаутора о историјској судбини, појавним мијенама и сазријевању идеје слободе код прекодринских Срба, којима вијековима није било дато да је, у условима жељене самосталности, државотворно доведу до цјеловитог испуњења, али који од ње никад нису одустајали.

Оставривали су је, указује Танасковић, на начине и у облицима који су историјски и друштвени контексти, уз много упорности, борбе и самопрегора, омогућавали или тачније невољно допуштали.

– Написана у време кад се, кроз Републику Срску и њену политику освајања њене самосталности у координатама „дејтонске БиХ“, идеја српске слободе почиње све одређеније и обавезније државно артикулисати и институционално материјализовати, оригинална студија „Успон једне идеје – Слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика“, представља својеврсно очекивано изненађење – пише Танасковић у свом предговору.

Он каже да ауторски трио у пуној мјери припада своме вијеку и својој теми, како интелектуално и научно, тако и искуствено, животно, па се њихово дјело доима као плод озбиљног теоријског промишљања, политиколошког разматрања и аутентичног сапутничког свједочења о најновијој, узлазној дионици пута којим се посљедњих двадесетак година, персонално објективно обиљежених одважним политичким дјеловањем и државничким предводништвом Додика, у усвајању и одбрани елемената државне самосталности Српске, кретала идеја слободе српског народа у БиХ.

Танасковић додаје да је намјера аутора била да интердисциплинарним истраживачким поступком утврде и образложено саопште да ли је садашња фаза афирмисања Републике Српске кроз политику постепеног остваривања све потпуније самосталности, чија је лидерска персонификација већ двије деценије Милорад Додик, плод стицаја савремених околности или актуелни израз трајне историјске тежње српског народа на територији БиХ.

– Посебну вредност овој, по много чему пионирској студији, прибавила је способност аутора да поједине периоде прошлости БиХ и српског народа на територији ове двије старином српске, а потоњом историјом не само српске земаље, прикажу у светлу какво се на њих обично не усмерава – истиче Танасковић.

Он је закључи да ова књига представља своеврсни научни и морални манифест достојанствене борбе за слободу и самосталност српског народа у БиХ, на трагу његових најсвијетлијих и најчаснијих традиција.

У издању Службеног гласника Србије објављена је научна монографија под називом „Успон једне идеје – Слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика“, аутора Ненада Кецмановића, Александра Врањеша и Жељка Будимира са Факултета политичких наука Универзитета у Бањалуци.