Први српски министар просвете, просветитетљ, устаник и калуђер Доситеј, остаће упамћен као једна од најумнијих глава нове српске државе.

Као практичан мислилац и народни учитељ, он је науку и књижевност сматрао само као средство да се код човјека развије „човјекољубље и добра нарав“, све сводио на васпитање младежи и сматрао „ту ствар најнужнију и најполезнију чловеку на свијету“. Кад је говори о васпитању, Доситеј је мислио не само на васпитање мушке дјеце већ и женске, подсјећа Опанак.

Мјесто источњачког и патријархалног схватања женине улоге у друштву он поставља ново схватање у духу рационалистичке филозофије запада: тражи да и жјенска деца уче не само читање и писање већ сва знања доступна мушкарцима, како би боље одговорила својим дужностима као кћери, супруге и мајке и како би што више помогла општем просвјетном и моралном напретку.

Ево какву је поруку оставио својим ђацима.

“Возљубљени ученици,

Бог преблаги и многомилостиви избавља земљу нашу и љубимо отечество од сужањства турскога, а ми ваља да се старамо да иѕбавимо душу нашу од сужањства душевнога, то јест од незнања и од слепоте ума. Ово избављеније другојаче не може бити разве чрез прилежну и трудољубну науку. Ви видите, дражајши ученици, колико се родитељи и старији ваши старају не само за [х]ранити вас и одевати, него јоште штавише не жале трошка за науку вашу. Содержавају и радо плаћају учитеље ваше, да вас сваким лијепим и полезним наукам[а] обучавају и на свако добро настављају, да будете с временом на ползу и на похвалу љубимому отечеству и целоме народу.

Благо вами ако будете учитељем покорни и послушни и ако возљубите мудрост и науку, зашто ово су дарови Божији најмногоценији.

Благо и цијеломе народу сербскому ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени! Од вас ће се ова нација наша просветити и на свако добро наставити, зашто ви ћете бити с временом народни поглавари, судије и управитељи и од вас ће зависити све општенародно благополученије, чест и слава. Ако ли ви будете (сачувај Боже!) зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу и с вами заједно.

Зато, дражајши ученици, будите благонаравни и послушни учитељем вашим, учите се и просвештаваје се у науками и добродетели и бићемо сви срећни и честити пред Богом и пред људ’ма, које нам дарује драги Бог. Амин!“