Српски повратници у некадашња дрварска села, која данас припадају Бихаћу, ни 28 година од завршетка рата немају воду и струју, живе на ивици сиромаштва и онемогућено им је остваривање основних људских права, рекла је Срни начелник општине Дрвар Душица Рунић.

Рунићева је подсјетила да је Дејтонским споразумом општина Дрвар подијељена на три дијела између два кантона и ентитета и да јој је, како каже, одузето 13 села, односно трећина територије.

Она је навела да на подручју од Дрвара до Мартин Брода, који је након рата припао Бихаћу, српски повратници ни данас немају струју и воду.

Према њеним ријечима, без струје су српска села Трубар, Бобољусци, Велико и Мало Очијево, те Велики и Мали Цвјетнић.

– Катастарске књиге нису комплетиране, а Срби који су се вратили у ова села немају чак ни статус повратника. Налазе се на маргини администрације. Матичне књиге су у Дрвару, а територија припада Бихаћу – објаснила је Рунићева.

Она истиче да су некадашња дрварска села богата шумом и водом, али да је становништво на ивици сиромаштва.

– Српски повратници су без струје, путева и без подршке за елементарне услове за живот – навела је Рунићева.

Колико је тежак повратнички живот Срба у Крајини свједочи и регионални макадамски пут који повезује Дрвар и Гламоч те Дрвар и Источни Дрвар.

Данас се у Основној школи у Дрвару налазе неуставна обиљежја – шаховнице, иако је већинско српско становништво, а српска дјеца у Гламочу ни данас немају матерњи језик у школама.