Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије састао се у Бијељини са епископом кузњецким и никољским Назаријем који је први пут у Републици Српској, те му захвалио да помоћ коју Руска Федерација и Руска православна црква пружају овој епархији.

Владика Фотије посебно је нагласио учешће Русије у обнови Манастира Светог Александра Невског у Угљевику и Манастира блажене Матроне Московске у Ритешићу, саопштено је из Епархије зворничко-тузланске.

Два епископа су се у разговору дотакла многих тема које се тичу духовних веза братског руског и српског народа.

Повод за посјету Српској православној цркви владике Назарија је промоција његове двотомне публикације „Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама СПЦ“

Издавач публикације је издавачка кућа Светотројичне Александро-Невске лавре у Санкт Петербургу, а из ове лавре, којом је пуних 27 година, до августа ове године руководио владика Назарије, недавно је у Угљевик стигао дио моштију Светог Александра Невског уз благослов Руске православне цркве.

Публикација „Наслеђе Светог Саве. Поклоничко путовање светињама СПЦ“, како се наводи, представља најпотпунији опис најзначајнијих светиња које се налазе на канонској територији СПЦ, коју је основао Свети Сава српски 1219. године.

Историјски гледано, територија обухвата земље бивше Југославије – Србију, Хрватску, Црну Гору, БиХ и светиње у другим регионима свијета, а ријеч је о више од 200 значајних манастира, међу којима је и светогорски манастир Хиландар.

Посебна пажња у књизи је посвећена историји СПЦ, њеним истакнутим личностима и светитељима.

У тексту на сајту Епархије преноси се изјава владике Назарија на једној од ранијих промоција, да се одавно интересује за Србију и њену Цркву и да га је на то подстакао давни сусрет са блаженопочившим црногорско-приморским владиком Амфилохијем.

– Балкан је такав европски котао у коме су се кували, делили и уједињавали народи. Тај регион има сложену историју. Српска црква је још више повезана са државом, него што је била Руска црква прије револуције. Многи кнезови и други поглавари Србије постали су светитељи – рекао је тада владика Назарије.

Према ријечима коаутора текстова Александра Зимина, у књизи се помиње 38 митрополија и епархија, 213 манастира, 100 саборних храмова и цркава у Србији, као и сви српски манастири који постоје у Аустралији, Америци и другим земљама, али и епархије широм свијета.

Коришћено је 897 фотографија, а неке од њих су први пут објављене. Књига је објављена на руском језику са преводима главних назива светих мјеста на српски.

Богату илустративну грађу књиге представљају радови српских фотографа Миодрага Бранковића, ђакона Драгана Танасијевића, фотографије из архива Митрополије црногорско-приморске СПЦ и фотографије које су доступне на платформама Шатерсток, Диомедија и Лори, пренио је сајт Одељења за спољне црквене послове Руске православне цркве.