Тог 29. децембра 1834. године умро је најпознатији српски гуслар и творац најпознатијих српских народних пјесама Филип Вишњић.

Филип Вишњић је рођен 25. априла 1767. године на Мајевици у селу Горња Трнова као Филип Вилић, али је касније добио презиме Вишњић, по надимку мајке- Вишња.

Као дијете ослијепео је од великих богиња и због тога је постао професионални пјевач. Пјевао је о борбама против Турака на својим путовањима по Србији.

Првом српском устанку се прикључио 1809.године и тако постао ”пјесник буне”. Након слома устанка сели се у Срем и наставља да путује по селима и градовима широм Срема и Бачке, по Славонији и Банату пјевајући пјесме. Главно мјесто у његовим пјесмама заузимале су пјесме о српској буни које је сам испевао.

Са Вуком Караџићем се срео у манастиру Шишатовац 1815. године. Тада је Вук записао 17 његових пјесама, 4 старе и 13 нових. Пјесме је стварао тако што је испитивао ратнике када су се враћали из боја, ко је предводио, гдје су се тукли, ко је погинуо, против кога су ишли, итд.

Најпознатије његове песме су: Почетак буне против дахија, Бој на Мишару, Смрт Марка Краљевића.