Да ли сте чули за ДИГРАФИЈУ? Само СРБИ, на цијелом свету, имају ту ВЈЕШТИНУ.

Диграфија се односи на коришћење два или више писама у оквиру једног језика. У  српском језику се користи латиница и ћирилица.  Али да ли сте примјетили да можемо читати текстове који у себи имају комбинацију оба писма истовремено?

Диграфија може бити синхрона, што значи да се два или више писама користе истовремено, или дијахрона, а то значи да су се користила и миjењала у различитим временским периодима, на примjер да је једно писмо замjенило друго у неком историјском моменту, подсјећа Објектив.

Пример синхроне диграфије је српски језик. Српска ћирилица и српска латиница су у употреби у Србији и осталим земљама у окружењу насељеним српским становништвом практично потпуно подједнако, што значи да оба писма једнако добро познају и употребљавају сви говорници овог језика. Готово сви писмени Срби способни су да пишу и читају на оба писма, до те мјере да често ни не примећују којим се од ова два система служе.

Поједини стручњаци указују да јапански језик такође представља примјер синхроне диграфије, будући да користи три различита писма. Међутим, други стручњаци се овој тези противе указујући на чињеницу да су сва та три писма дио истог система, само што имају различиту функцију у односу на стил или контекст у којем се користе. Супротно томе, у српском је увијек могуће користити било које писмо без обзира на контекст или стил, а да се тиме ништа не промјени.