На њега сте деценијама Београђане најлакше могли да подсјетите тако што им кажете да је то “онај човјек што има споменик на центру Славије”. Ипак, након реконструкције овог трга то више није истина, а стари социјалиста добио је ново мјесто за које многи ни не знају…

Тренутно у Србији постоје најмање четири странке које се издају за настављаче дела Димитрија Туцовића – од Социјалистичке партије Србије, Социјалистичке народне странке и Српске социјалдемократске партије све до Социјалдемократске партије. Ипак, питање је колико људи у Србији заправо зна ко је био Димитрије Туцовић, наводи Историјски забавник.

Димитрије Туцовић је био истакнути вођа и теоретичар социјалистичког покрета у Србији, оснивач Српске социјалдемократске партије, покретач и уредник “Радничких новина” и “Борбе”.

Био је родом Златиборац, али је већ као седамнаестогодишњак стигао у Београд почетком XX вијека. Већ тада је био присталица социјалистичких идеја, а оне су се у школи, гдје је упознао истомишљењике, само развиле.

Током 1902. и 1903. био је на организатор неколико демонстрација против владавине краља Александра Обреновића због којих је морао да напусти Србију и пређе прво у Земун, а затим у Беч. Иронично, ово се догодило само неколико недјеља пре Мајског преврата у којем је краљ убијен.

Туцовић се потом вратио у Србију и 2. августа 1903. у Београду основао прву социјалдемократску странку у Србији – Српску социјал-демократску партију (ССДП). Такође, истог дана основан је и први синдикални покрет у Србији – Раднички савез. Убрзо потом Туцовић је покренуо лист “Радничке новине”, чији је био уредник.

У годинама које су услиједиле Димитрије је дипломирао права на Београдском универзитету и отишао на специјализацију у Берлин. Ипак, криза у радничком покрету натјерала га је да се врати не остваривши сан о докторату. Послије овога Туцовић се потпуно посветио странци и синдикалном покрету.

Оштар критичар и велики патриота

Димитрије је успио да ССДП афирмише у међународном радничком покрету. Био је организатор и вођа Прве балканске социјалистичке конференције одржане у Београду јануара 1910. године, на којој су присуствовали представници са простора Бугарске, Румуније, Црне Горе, Турске, Македоније и словенских области Аустроугарске.

Учествовао је на Међународном социјалистичком конгресу у Копенхагену на којем је веома оштро критиковао политику Аустроугарске према Босни и Херцеговини и став аустроугарске социјалдемократије која је подржавала своју владу.

Године 1914. поново је отишао у Берлин у поновном покушају да докторира.

А онда се догодио Први свјетски рат…

Димитрије Туцовић се вратио у Србију и добровољно ступио у војску. Погинуо је током Колубарске битке, у борбама са аустроуграском војском у близини Лазаревца, 20. новембра 1914. као резервни капетан друге класе.

– Нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прати цијели народ – написао је Димитрије Туцовић, уочи смрти, оцу.

Према писању Политике од прије неколико година, Димитрије Туцовић је прво сахрањен на мјесту где је погинуо усред Колубарске битке, у близини села Ћелије. Недуго затим, тијело Туцовића пренијето је на гробље у оближњем селу Шушњар, али ни ту се није дуго задржало. По наређењу окупационих власти, 1916. формирано је војничко гробље у Лазаревцу па је Туцовић опет откопан и, са осталим војницима палим у Колубарској бици, прењет.

“Први српски социјалиста” ту је коначио неколико деценија, али то ипак није био крај његових путешествија.

Године 1939. започета је ексхумација остатака српских и аустроугарских војника са војничког гробља, па је дио костију, међу којима су били и остаци Туцовића, пренијет у недовршену крипту Храма Светог Димитрија у Лазаревцу.

Новембра 1949. године, поводом тридесетпете годишњице од погибије, остаци су пренијети на Трг Славија у Београду, који је тада понио његово име. Била је то пета сахрана Димитрија Туцовића и за дуги низ година, чинило се – посљедња.

Међутим, судбина се поново поиграла са овим човјеком. Прво је одлуком Скупштине Града Београда почев од 2004. многим улицама враћен стари називи, па је и Трг Димитрија Туцовића поново постао Трг Славија.

А онда је посљедњом реконструкцијом Славије стари социјалиста поново “кренуо на пут”. Посмртни остаци Димитрија Туцовића премјештени су у Алеју великана 15. децембра 2016. уз државне и војне почасти. Ово је била његова шеста (и за сада посљедња) сахрана.

Што се бисте тиче, по којој је трг деценијама био препознатљив, она је враћена на Славију, али не на централни дио, на коме се сада налази фонтана, већ на новоформирани плато са стране.