Грб Београда какав је данас постоји још од 1931. када је идејно рјешење Ђорђа Андрејевића Куна проглашено побејдничким.

Грб Београда постојао је још у вријеме деспота Стефана Лазаревића, када је град по први пут постао српска престоница. Индиректно се овај симбол помиње и у дјелу Константина Филозофа „Житије деспота Стефана Лазаревића“.

Први познати хералдички уобличен грб Београда појављује се у XВИ вијеку и он је, према остављеним записима, био веома сличан мађарском средњовјековном грбу. Други грб, Београд је добио за вријеме аустријске владавине између 1717. и 1737. године.

Београд није имао грб за време Турака, јер они нису познавали ту врсту симбола. Када су они крајем 19. вијека коначно напустили Србију, поново се поставило питање грба. Тако је 1914. пројекат Закона о општинама у члану 111. предвидио да Боеград има свој грб. У пројекту Закона о општинама из 1914. било је одређено да грб Београда има облик штита који се завршава шиљком, са нацртом који не одступа много од данашњег, изузев што је додат двоглави бијели орао без круне.

Због напада Аустроугарске овај пројекат није остварен и тек је 1931. поново покренуто питање градског грба. Том приликом основан је стручни одбор са професором др Станојевићем на челу, чији су чланови приступили проучавању архивске грађе. Ђорђе Стратимировић је поднио приједлог да се за грб Београда узме лик Светог Саве, а нешто касније се јављају захтјеви за приказима из новије историје, подсјећа Башта Балкана.

Насупрот овоме, током рада одбора све више јачају позиције које је заступао сликар Урош Предић. Он је захтјевао да се одбаци Стратимировићев приједлог. Сматрао је да Свети Сава није могао да буде симбол града у коме слободно живе припадници разних народа и вјероисповести. Предићев став је био да грб као симбол стоји непромијенљиво и независно од прошлих и будућих времена и догађаја. У грб се, како је говорио, не смије унијети ништа што је повремено, зависно од духовних струја и политичких расположења.

Према пропозицијама, на штиту који се завршава шиљком морали су националним бојама да буду представљени слиједећи елементи: зидине Београда са отвореном капијом у бијелој боји као симбол имена града, двије реке као обиљежје исконске снаге Београда и римска лађа – тријера, знак старине Београда. По хералдичким законима, земљиште испод зидина је црвено као симбол крви, вјечите патње и страдања Београда, небо плаво као знак вјере у будућност, а ријека бијела.

Првом наградом на конкурсу за грб Београда од 5.000 тадашњих динара награђен је познати српски сликар и графичар Ђорђе Андрејевић Кун.