23/07/2023

Јелена Анжујска била је супруга српског краља Уроша И Немањића (1243-1276) и мајка потоњих српских краљева, Драгутина и Милутина. Након смрти свог супруга добила је на управу дио територија. Премда је прихватила православље, помагала је католике у Приморју. Градила је и обнављала католичке цркве и манастира, као и православне. Ктиторка је манастира Градац на Ибру.
Поријекло краљице Јелене до данашњих дана није поуздано утврђено. Краљичин савременик и састављач њеног житија, архиепископ Данило ИИ биљежи да је краљица од племена фрушкога и кћи славних и богатих родитеља. У једном од својих писама, напуљски краљ Карло Анжујски назива је својом предрагом рођаком па је извјесно да је краљица утицала на односе српског и напуљског двора.
За српског краља Уроша И, Јелена се удала око 1245. године. Народна традиција је сачувала легенду по којој је краљ Урош у клисури Ибра посадио плаве јорговане како би задивио своју будућу супругу на њеном путу за Србију. Краљица Јелена је родила насљеднике српског престола: Драгутина и Милутина. Састављач Троношког родослова биљежи да је краљица послије сина Драгутина родила и женско дијете. Помиње се и њихова кћи по имену Брњача, за коју се вјерује да је рођена око 1246. године, наводи Стил/Курир.
Ступањем у брак са српским владарем, краљица Јелена је примила православље премда се није одрекла ни католичанства, те је помагала католике у Зети. Данило ИИ биљежи да су краљ и краљица живјели у миру и слози, а о њеној личности наводи да је блага по природи, непорочна и кротка у заповедању.
Састављач Житија наводи и да је краљица Јелена помагала удовице и сироте и да је у свом двору у Брњацима окупаљала младе сиромашне дјевојке и подучавала их за кућне послове. Познато нам је и да се краљица није увијек слагала са политиком свога супруга, што се јасно види из њеног односа са Дубровчанима. Наиме, 1267/68. године краљица се у свом обраћању Дубровчанима обавезала да ће их обавестити у случају да се њен супруг одлучи за напад на овај град. Њено позитивно држање према Дубровнику уочљиво је и у вријеме владавине њених синова, о чему свједочи повеља из 1289. године којом потврђује Дубровчанима винограде дароване од стране њеног супруга.
Држање сина Драгутина према оцу и ситуацију у којој је син збацио оца са власти, краљица Јелена није подржала иако је недуго затим опростила сину за гријех који је починио. Драгутин је као српски краљ даровао мајци дио територије уз мотив покајања. Овај потез краља Драгутина представљао је преседан, с обзиром да се први пут дио државне територије дао на управу једној жени. Урош И је преминуо 1. маја 1277. године па је извјесно да је краљица добила земљу након овога, а свакако пре 1280. године када се биљеже њене прве акције у Приморју. Област коју је на управу добила краљица Јелена обухватала је Зету, Требиње, Плав и Горњи Ибар. Од ових области најзначајније мјесто припадало је Требињу који је обухватао некадашњу Травунију, централни дио Требињске жупе и дио Попова, и граничио се са дубровачким залеђем.
Краљица је именовала представнике државне упрве у својој области док су приморски градови уживали висок степен аутономије, с тим да су признавали власт краљице мајке. Познато нам је да је краљица Јелена 1280/81. године управу над Улцињем додјелила својој сестри, Марији Шор, удовици генералног капетана у Албанији Карла И, која је по супруговој смрти дошла на двор своје сестре. Посједе у Зети и Требињу краљица је напустила 1306. године, а ове територије ће након њене бити под влашћу њеног унука, сина краља Милутина, Стефана Дечанског.
Краљица Јелена Анжујска умрла је након дуге болести 8. фебруара 1314. године на свом двору у Брњацима. Сахрањена је у својој задужбини, манастиру Градац.
Три године послије смрти, Јелена ја проглашена светитељком. Данас је слави Српска православна црква.
Такође, Јеленин кип краси бедем требињског Старог града. Пред кип би, по ријечима старих Требињаца, долазили заљубљени парови са неким цвијетом и жељом да света краљица благослови њихову љубав.
01/03/2026
03/03/2026
10/11/2024