Српска, Руска и Грузијска православна црква, Света Гора и Јерусалимска патријаршија – дочекују православну Нову годину.

У поноћ ће у храмовима бити служени молебани за благословено ново љето.

Широм Српске организован је дочек на отвореном уз богат забавни програм.

У Бањалуци, код Храма Христа Спаситеља наступиће етно-групе „Траг“, „Теодулија“ и „Ива“.

Када су Срби почели да славе Нову годину

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају послије Првог, а поготово послије Другог свјетског рата.

Иако није била званично забрањена, за вријеме комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

До размимоилажења двије Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице праве новогодишњу чесницу, „василицу“.

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсјећајући да се у бројним црквеним домовима обиљежава овај значајан празник.

Такође, вјерује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унијети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током цијеле године имали напретка, наводи РТС.