НОВОСТИ

ИСТОРИЈА ЧЕТНИЧKИХ ПРОМАШЕНИХ ПРИЛИKА: Kруг око генерала Михаиловића на Равној Гори 1941. лоше искористио велику подршку народа |

„ПЛАЧЕМ САМО KАД НИKО НЕ ВИДИ“ Kако је говорио дједа Ђорђе |

ТЕЖАК ЖИВОТ ВЕЛИKОГ ГЕНИЈА, СВИ ГА ПОКРАЛИ: За њега важи правило „каква те колијевка заљуља, таква те мотика закопа“! |

ДОШАО У СРБИЈУ КАД СУ ИЗ ЊЕ СВИ БЈЕЖАЛИ Вадио метке из српских ратника, од краља Петра добио је два ордена |

СРПСКИ КНЕЗ ЦИЈЕЛИ ЖИВОТ БИО У СЈЕНЦИ СЛАВНОГ ОЦА: Проглашен је за завjереника, лобању му пронашли у једном жбуну! |

НЕВИНИ НА ВЈЕШАЛИМА Застрашивање и стријељане, најмлађа жртва једва пунољетна |

УКРАДЕНА ГУСКА И ФЕС КОЈИ НИКО НИЈЕ ХТИО ДА КУПИ Мало познате и занимљиве чињенице о великом срском научнику |

СУДБИНА ИЛИ НЕШТО ТРЕЋЕ? Генерал који је ослободио Београд погинуо на годишњицу прославе ослобођења |

Знате ли како се правилно ПАЛИ СВИЈЕЋА? Многи праве грешку |

ЗАШТО ЈЕ ОТИШАО И УБРЗО НАПУСТИО ЊЕМАЧКУ? Најнеомиљенији српски владар: Мало познате чињенице из живота краља Александра Обреновића које треба да знамо |

СЈЕЋАЊЕ НА ПРОЛИВЕНУ КРВ: Заборављени споменик српском ратнику у Улму

21/01/2023

На српском војничком гробљу у Улму у њемачкој покрајини Баден-Виртемберг налази се споменик посвећен сјенима палих младих бораца у Првом свјетског рату.

 

 

Споменик је израз пијетета српским војницима и ратницима Дринске, Моравске, Тимочке дивизије, који су пали у њемачко заробљништво.

Подигла су га три преживјела наредника, један поднаредник и два војника.

Споменик српском ратнику је дугачак четири и висок три метра и симболизује војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника

Овде у туђини, у непознатом свијету, почивају вјечитим сном српски ратни заробљеници из рата 1914-1919. године, који положише живот свој за отаџбину послије дугог ратовања и много напора, подсјећа портал Расен.

Успомену ову подигоше им другови, браћа по крви и вјери, српски ратни заробљеници логора Улм.

„Хеј, путниче, што пролазиш поред гробља непозната, стани мало и упознај оне што умријеше тако прослављено” – стихови су уклесани ћирилицом и латиницом, као и на њемачком језику.

Споменик у Улму је рад вајара Карла Верлеа и скоро двије деценије га редовно посјећују свештенство Српске православне цркве, наши грађани као и представници српског конзулата у Штутгарта.

Открила га је Десанка Рајхле из Улма 1946. године, кад га јој је супруг Нијемац показао. Редовно га је посјећивала скоро четири деценије, а приметила је да многи Срби никад нису чули за њега. Обавијестила је и свештенике Српске православне цркве, који су из Штутгарта опслуживали и град Улм, који су редовно одржавали парастосе док није основана улмска парохија. Свештеници Слободан Миљевић и Радмило Маринко прикупљали су податке на који начин су страдали многи војници, као и њихова имена.

„Данашње младе генерације не знају да су Дунавом, ријеком која данас повезује многе европске државе, довожени заробљени ратници из Србије, који су били затворени иза бодљикаве жице. Они који су покушали да бјеже убијани су. Остали су послати на имања великопоседника и од претешког рада се преселили у вјечност“, стоји у документима Српске православне цркве у Штутгарту и Улму.

Многи Срби из Баден-Виртемберга сматрају да се страдање српских ратних заробљеника за вријеме Првог светског рата никако не смије заборавити.

ПРАТИТЕ НАС

Komentara bez...

Остале Вијести