Иако се о Марковој жени није много знало, постоје неки записи који је не представљају баш у најбољем свјетлу. Ево нешто и о томе!

Марко Kраљевић је убједљиво најпопуларнија личност нашег средњег вијека. За њега су кроз вијекове везивани најразличитији мотиви и додјељиване су му врло контрадикторне особине – од великог јунака, заштитника нејаких и слабих до инаџије, шерета и објешњака.

Да оваква народна представа о Марку Kраљевићу није без основа свједочи и један запис дијака Добре у коме се велики јунак нашао у сред љубавног скандала!

Kолико је ова афера Kраљевића Марка потресла Србију тога доба говори сама чињеница да је наивни дијак Добре свој запис управо започео мјерећи вријеме по овом догађају, а не према години у којој је почео своју књигу, наводи опанак.рс.

Ево шта се догодило. Наиме, када је почео да пише књигу дијак Добре је додао и један кратак запис који гласи овако:

„Писа се ова књига у Поречи, у селу званом Kалуђерац, у дане благовјерног краља Марка, када даде Тодору, Гргурову жену Хлапену, а узе жену своју првовјенчану Јелену, Хлапенову кћи…“

По свему судећи, изгледа да се Марко Kраљевић нашао у драми или боље речено у комедији брачног троугла: између двије жене – своје супруге Јелене и љубавнице Тодоре.

Да распелт буде још комичнији доприњело је то што је Марко љубавницу морао да прослиједи своме тасту, грчком трговцу Хлапену, а назад узме своју жену, за коју се каже да је није волио.
Иако се о Марковој жени није много знало, постоје неки записи који је не представљају баш у најбољем свјетлу. Ево нешто и о томе…

Читав овај случај – Марково враћање жене кући и предаје љубавнице тасту морао је имати обиљежје великог скандала, чим је дијак Добре према њему, а не према години одредио своје вријеме рада на књизи.

Да је Марко био у лошим односима са женом свједочи један одломак из Мавра Орбина који ју је показао у веома негативном свјетлу:

„У то вријеме била је у граду Маркова жена Јелена, која је била кћи Kлапена, првог великаша у Грчкој. А како се она понекад љубакала са другим мушкарцима, њен муж Марко ју је мрзио. Стога, пошто је Балша дошао са намјером да је превари, поче с њом преговарати као да ће је узети за жену, а отпусти прву жену, кћер београдског деспота, ако му преда град. Она је на то пристала и пустила га у град са читавом војском, тако да је загосподарио градом… Тако је био ослобођен Балша, који је повео са собом у Зету нову жену. Али пошто није могао подносити њен нечастан живот, најприје је баци у тамницу, а затим је отпусти на велику срамоту.”

Ова Орбинова прича наишла је на многа оспоравања. Веза Маркове жене са предајом Kостура никада није доказана, јер се она први пут помиње код Орбина, који се сматра некритичним.

У сваком случају по овом запису можемо закључити да је Марков љубавни живот изазвао праву пометњу у том времену.

(Светлана Томић, „Мужанствене жене српског средњег вијека“)