Јулита је била племићког рода, а рано је остала удовица са тек рођеним Кириком. Живјели су у Иконији и били предани Христовој вјери. Свог сина је крстила одмах по рођењу, а кад је имао три године, научила га је вјери и молитви онолико колико дијете тог узраста може да прими.

Кад је Диоклецијан наредио прогон хришћана, у Иконији је проливена многа невина крв. Јулита је тад узела свог сина и склонила га од незнабожачког гњева у град Селевкију. Међутим, ни тамо није било боље. Јулита је ухваћена и као хришћанка изведена је пред судију.

Пошто је Јулита храбро изјавила своју вјеру у Исуса, судија је, да би је поколебао, узео њено дијете и почео да га милује. Иако дијете, Кирик је викао из свег гласа: “Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и почео је да гребе судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се наљутио, треснуо дијете о земљу, шутнуо га и тад се дијете скотрљало низ камене степенице и умрло.

Свету Јулиту су дуго тукли, а она ништа није осјећала, била је као стуб и упорно је понављала да је хришћанка. Кад су мало престали да је бију, подигли су је са земље, а она је тад видјела своје мртво дијете и рекла: “Хвала Ти, Господе, што удостоји сина мог такве благодати Твоје, да прије мене мученички сконча за свето име Твоје и прими неувенљиви вјенац у слави Твојој!”

Послије многих мучења – бјешења, драња коже и преливања врелом смолом, игемон је наредио да јој се посијече глава. Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне. Један дио моштију ових светитеља налази се у Охриду, у цркви Свете Богородице Болничке.

Вјеровања и обичаји

У Србији бројне породице и села данас славе светог Кирика и његову мајку свету Јулиту. У неким крајевима вјерује се да свети Кирик штити од кожних болести, посебно од шуге, па се тог дана сви болесни купају на изворима и ријекама. Постоји и прича да овај светац има власт над сунчевим зрацима и да њима лијечи.

Негдје у Србији и данас постоји обичај да се склањају страшила са њива јер данас нису потребна, пошто се вјерује да свети Кирик штити од птица грабљивица.

Данас је прије свега празник љубави мајке и дјетета, па жене на данашњи дан не смију да грде и вичу на дјецу, јер ће у противном бити болесна преко године.