Врховни командант Југословенске војске у отаџбини током Другог свјетског рата, Драгољуб Дража Михаиловић стријељан је на данашњи дан 1946. године у Београду, а локација његовог гроба као и многе мистерије “Чичиног” живота и дан данас изазивају бројне полемике и дијеле народ.

Бреме издаје, крст сарадње са окупатором или пак вијерност краљу и мањкавост лукавства пред најездом таласа комунизма коштале су Михаиловића положаја, части, слободе, а на крају и живота.

Нашао се његов четнички одред у вихору новог пролетеријатског заноса који је лебдио над Европом, што је у многоме одредило будућу судину Југославије, као и побједу партизана у грађанском рату.

По његовом завршетку, нове власти ријешиле су да се обрачунају са свим противницима, а први међу њима био је ко други но генерал Дража Михајловић.

У спектакуларној, дуготрајној акцији ОЗНА-е, Михаиловић је ухапшен и приведен суду, који је пресуду донио и прије његовог хватања.

Смрт је била неизбјежна, а највећу бол присталицама четничког покрета и седам и по деценија касније представља чињеница да је локација његов гроба и даље непозната.

Према ријечима историчара, иако су комунисти тврдили да је сахрањен на Ади, вјерује се да је мјесто погубљења и закопавања тијела био Топчидер.
Најодликованији српски војник свих времена је пред смрт брутално претучен и искасапљен секиром, а на чувеној слици која је настала непосредно послије убиства, види се тијело Михаиловића без десне руке.

Управо та слика изазвала је велико интересовање и пометњу, а према ријечима историчара Милосава Самарџића направљена је у три примјерка.

-Фотографија мртвог Драже израђена је у три примјерка за Александра Ранковића, Слободана Пенезића Крцуна и Светислава Стефановића. Направљена је да би постојао доказ о извршеном задатку, а фотографија искасапљеног генерала први пут објављена је у италијанској штампи, два или три мјесеца након убиства, послије чега је Тито наредио истрагу како се то догодило. Ова украдена фотографија у Србију се вратила 1992. године, када ју је бивши обавјештајац Загорка Васић донијела из Калифорније, а пуковник Титове гарде у пензији потврдио је да је аутентична. Александар Лека Ранковић тражио је да се негатив уништи – тврди Самарџић.

Иако је деценијама носио бреме издајника и као мртав био најомраженији човјек Југославије, по смрти Јосипа Броза Тита, Србију поново креће да обузима занос национале свијести у којој се и оживаљава лик Драже.

Управо због тога, Виши суд у Београду га је 14. маја 2015. године рехабилитовао, уз образложење да је спорна пресуда донијета у незаконитом процесу. Тада су му укинуте све изречене оптужбе, због чега је постао званично неосуђиван.