Федерални медији „случај Миодраг Малић“ прво су насловили са „инцидент“, а да би задржали помирљиви тон Сарајева и опозиције у Српској, те вруће јесени 2022. године случају су додали и „брзо ријешен“.

Почетком новембра опозициона елита окупила се испред РТРС-а одакле су предводили вишедневне протесте или славили побједу, због резултата избора на којима је Милорад Додик побиједио кандидата ПДП-а Јелену Тривић.

Током говора Милана Радовића, тадашњег посланика СДС-а, на бини се у једном тренутку појавио народни човјек са плакатом на којем су ликови првог предсједника СДС-а Радована Караџића и генерала ВРС Ратка Младића.

Тај дио је назван инцидентом. Малић је нешто кратко рекао, да би у микрофон изговорио „Није ово Додикова прћија“. Управо ће Додик, скоро четири године касније, стати у одбрану истог Малића након што га је судиница Суда БиХ Сена Узуновић осудила на три године затвора због поменутог „инцидента“.

Нико од окупљених опозиционара, осим Јелене Тривић, није подигао глас да заштити Малића који је сликама Караџића и Младића изазвао узнемиреност Харнесу Сафићу док је гледао величанствени скуп опозиције у Бањалуци.

Заштитник обесправљених и лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић остао је нијем за ову осјетљиву тему. До објављивања овог текста није се огласио.

Јавност неће сазнати ни став Бранка Блануше, предсједника СДС-а, који је позван да коментарише све, осим овога.

Све су то, по помирљивом рецепту, теме које нас раздвајају. Тако Малић преко ноћи поста добар за скуп (протест), али скуп за одбрану.

Додатну горчину изазива и чињеница да је на три године затвора Малића осудила Сена Узуновић, судиница која је осудила и предсједника Републике Српске Милорада Додика због непоштивања наметнутих закона Кристијана Шмита.