Кардиоваскуларне болести однесу више живота него све малигне болести, болести плућа и дијабетес заједно и због тога је веома важна промјена стила живота с циљем смањења фактора ризика од оболијвања, рекао је начелник Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничког центра Републике Српске Никола Шобот.

Он је нагласио да су кардиоваскуларне болести, нажалост, и даље глави узрок оболијевања и умирања грађана.

Шобот наглашава да је у том смислу организован конгрес кардиолога Републике Српске, који се одржава у Бањи Врућици код Теслића у сусрет 29. септембру, Свјетском дану срца, како би указали на кардиоваскуларне болести, али и да стечена знања подијеле са колегама из цијелог региона.

– Намјера је и да поставимо нове циљеве дјеловања у правцу смањења смртности од кардиоваскуларних болести и да урадимо све оно што можемо за наше пацијенте на нивоу примарне превенције. На конгресу се можда и више инсистирало на секундарној превенцији, односно на томе да збринемо све пацијенте, а да радимо на свим факторима ризика кроз које можемо спријечити развој кардиоваскуларних болести – рекао је Шобот за Срну.

Он је нагласио да Удружење кардиолога Републике Српске у континуитету спроводи мјере које смањују и оболијевање и смртност од кардиоваскуларних болести.

Шобот је подсјетио да су фактори ризика оболијевања од кардиоваскуланих болести гојазност, пушење, недостатак физичке активности, те високи нивои липида у крви.

– То су ствари на које можемо утицати и можемо промијенити свој стил живота. Физичка активност је веома битна, као и престанак пушења, те редовна контрола нивоа липида и артеријског притиска. Наравно, потребне су и редовне посјете породичном љекару или кардиологу с циљем превенције развоја кардиоваскуларних болести – рекао је Шобот.

Свјетски дан срца обиљежава се сваке године 29. септембра, а има за циљ подизање свијести о кардиоваскуларним болестима, међу којима су и мождани и срчани удар, који су водећи узроци смрти и инвалидитета у свијету.