Преподобни Симеон Нови Богослов, овај богоносни и велики Отац Цркве рођен је у Галати Пафлагонијској, васпитан у Цариграду и увршћен у дворјане цара Василија и Константина Порфирородних.

Српска православна црква данас обиљежава поред Преподобног Симеона и Светог Григорија Двојеслова.

Остави све ради Христа и повуче се у манастир. Подвизавао се под руководством старца Симеона, потом био игуман манастира светог Маманта и најзад отшелник. Највећи богослов послије светог Григорија Богослова. Осјећао благодат у срцу своме.

Његове су ријечи права духовна и богословска откровења. Упокојио се 1032. године. Вјерује сед а су његове мошти чудотворне.

Свети Григорије Двојеслов

Син сенатора Гордијана, и сам потом би сенатор и начелник града Рима, али чим му се отац упокојио, он се преда духовном животу. Од свог великог богатства сазида шест манастира у Сицилији и седми у самоме Риму у част апостола Андреје, у коме се и он постриже. Силвија, мајка његова, такође се замонаши у једном женском манастиру.

По смрти папе Пелагија изабран би Григорије за папу. Он бјежећи од те части и власти, и крио се по горама и гудурама, но Господ га проказа онима који га тражаху на тај начин што се појави стуб огњен од земље до неба на оном мјесту гдје се Григорије крио. Био је необично милосрдан. Сав свој доходак употребио је на склоништа биједних и на гостопримство, пише Курир.

Често призиваше биједне људе и служио им око трпезе. Бавио се и писањем корисних књига. Двојеслов, или Сабеседник, он се и назива зато што је написао књигу под тим именом, у којој је изнио врлине и чудеса светитеља. Саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова, која се служи средом и петком Часнога поста.

Његов архиђакон Петар виђао је голуба гдје лети изнад његове главе кад је сједио и писао. Представио се Господу 604. године.